DUGONOGE „KOMŠIJE“ SVILE GNEZDO I U BELJINI
Roda je sve više u čačanskom kraju, a odnedavno su opet rado viđeni gosti i u naselju Beljina, preko puta „Vodovoda“. Rode vole ljudsku blizinu i polako se vraćaju i u naše krajeve. O tome svedoče i podaci da su prethodnih godina svijale gnezda u Mrčajevcima, Bresnici, Konjevićima, a pojavljivale su se i u samom centru grada.
Rode, koje u proseku žive oko 25 godina, poznate su i po svojoj vernosti jednom partneru, najčešće do kraja života ostaju zajedno. Takođe, karakteristično je da se skoro uvek posle seobe vraćaju u isto gnezdo. Zableženi su parovi koji i više od 15 godina uvek pronađu i dođu u svoj stari „dom“. Njihov povratak vezujemo za početak proleća, jer je to obično u martu, oko praznika Mladenci, a u našim krajevima se zadržavaju do avgusta, oko Preobraženja, kada opet odlaze na jug, često leteći hiljadama kilometara.
Dragiša Petrović, predsednik Društva ljubitelja ptica i prirode „Sove na oprezu“, koje je veoma aktivno već pet godina, kaže da su im meštani javili da su se rode u Beljini pojavile baš na Vaskrs.
– Ima tu mnogo simbolike i nadamo se da će to gnezdo biti uspešno. U okolini Čačka poznato nam je još nekoliko lokacija, na koje se vraćaju, na kotlarnici vrtića u Mrčajevcima, u Pranjanima, u Miločaju, blizu magistrale – kaže Petrović i podseća da su rode uvek bile rado viđene, jer ih je narodna tradicija vezala za mnoge lepe simbole – plodnost, napredak, vernost… Naravno, uvek je bilo i onih koji su nastojali da unište njihova gnezda, zbog čega je u jednom periodu čačanski kraj gotovo bio bez ovih dobrih „komšija“. Mnogo je podataka i o tome. Petrović navodi svedočenje Dimitrija Petrovića iz Stančića, da je sredinom pedesetih godina prošlog veka gnezdo roda bilo u tom selu, na jednom jasenu. I pored bodljikave žice, koju su odrasli postavili kako bi ga zaštitili, deca su uspela da ukradu jaja iz gnezda. Desetak godina kasnije jedan par je bio u naselju Beljina, a prema svedočenju meštana, to je bilo gotovo na istom mestu na kome su nedavno, posle mnogo vremena, opet svile gnezdo. I 1984. bele rode su viđene na hrastu u Mrčajevcima, o čemu je pričao Slobodan Božović. Do 1995. jedan par se gnezdio na školi u Slatini, ali je i to gnezdo zbog dečijih nestašluka napušteno. Od pre 11 godina jedno gnezdo, na dimnjaku kotlarnice obdaništa u Mrčajevcima, uvek je u proleće puno. Pre tri godine članovi „Sova na oprezu“ su postavili tri platforme na igralištu, u blizini ovog gnezda. Iako povremeno viđaju nove parove, meštani kažu da ih stari par, odnosno mužjak, uvek otera.
– Zanimljivo je da je i 2010. postojalo gnezdo na kotlarnici Fabrike reznog alata, ali ih je neko, zapalivši vatru u nevreme, namerno ili slučajno, oterao. Od 2015. jedan par gradi gnezdo na betonskom stubu dalekovoda kod groblja u Konjevićima i ono je svake godine bogatije za tri mladunca. I na odžaku jedne kuće u centru Katrge 2016. pokušale su da sviju gnezdo, ali posle oluje i grada, napustile su ga. I na kotlarnici škole u Trnavi su pokušale isto, ali posle kratkog vremena su ga napustile… Kao lepu lokaciju odabrale su bile i bor pored škole u Bresnici, ali ih je oluja u tome omela. U saradnji sa rukovodstvom i radnicima bresničke škole, napravili smo platformu i pored stare škole i to gnezdo je sada aktivno – samo su neki od podataka uredne evidencije koju vode „Sove na oprezu“.
Do sada je postavljeno nekoliko platformi, a prošle godine prvi put i u samom gradu, tačnije na Ljubić keju, gde se ove godine, baš na Veliki petak, pojavio jedan par. Postoje informacije da pokušavaju da naprave gnezdo na jednom četinaru u Parmencu… U planu „Sova na oprezu“ je da izgrade još nekoliko veštačkih gnezda na području užeg centra grada, pre svega na području Suve Morave, u blizini kupališta, kao i u naselju Košutnjak. Kako naglašava naš sagovornik, ovi delovi grada su pogodni za radionice na otvorenom, u koje bi bili uključeni đaci čačanskih škola.
– Svedoci smo da su deca sve više otuđena od prirode, da se sve manje igraju napolju, a te radionice mogle bi da doprinesu da se to stanje promeni. Verujemo da roda još negde ima. Pozivamo građane da nas obaveste preko „Čačanskog glasa“ ili preko naše fejsbuk stranice o belim rodama, ali i o svim drugim pticama. Ova pandemija nam je pokazala da, kad se čovek malo „povuče“, priroda se brzo oporavlja, pa se i mnoge retke ptice, ali i neke životinje mogu videti blizu naselja. Moramo shvatiti da smo mi deo prirode, a ne njeni vlasnici. Jer ako nastavimo da uništavamo prirodu, neće nam se dobro vratiti. Ova epidemija nam je opomena, da je zdravo okruženje jedina naša budućnost – poručuje Petrović.
V. Trtović
Foto: Društvo „Sove na oprezu“
NAJVIŠE IH U VOJVODINI
Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u našoj zemlji se gnezdi oko 1.400 parova belih roda. Najviše ih je severno od Save i Dunava, odnosno u Vojvodini, oko 1.100 parova, a trećina tog broja je u okolini Zrenjanina. Prema podacima ovog Društva, koje je 2015. radilo popis gnezda južno od Save i Dunava, na toj teritoriji upisano je oko 380 gnezdećih parova. Najviše ih je u dolinama reka, Velike i Zapadne Morave, ali ih ima i na Pešteru… Ipak, brojnost belih roda u Srbiji je u stagnaciji. Prema mišljenju prirodnjaka, postoji više razloga, a jedan je nemilosrdno ubijanje tokom seoba. Pored toga ptice stradaju i na električnim kablovima, na banderama, gde često svijaju gnezdo, tako da aktivisti Društva vrše popis svih gnezda baš na tim mestima, kako bi se, u saradnji sa EPS-om, postavile veštačke platforme i korpe i na ovaj način zaštitile ptice.
U BELJINI „BILE“ I U 4. VEKU
Pre desetak godina, prilikom iskopavanja temelja za crkvu Uspenija Presvete Bogorodice u Beljini, pronađeni su ostaci rimskog groblja iz 4. veka naše ere. Pored ostalog, pronađen je lučni nadvratnik sa jedne nekropole, na kome je sa obe strane uklesana roda koja u kljunu drži zmiju. I rode, kao i sve druge ptice, korisne su, pored ostalog, zbog toga jer se, osim zmijama i žabama, hrane i glodarima. One su i prirodni indikatori promena u životnoj okolini i promena klime.
LEPI PRIZORI U CENTRU GRADA
Nedavno su u blizini brane na Moravi, u delu Suve Morave, ponovo viđene patke kašikare, sprudnici ubojice, koji inače žive na dalekom severu, jato žutih pliski, a pre nekoliko dana na velikim topolama kod gradskih bazena i jedan sisar, neobičan za urbana naselja – kuna zlatica! Dragiša Petrović podseća da je Društvo još pre dve godine uputilo nedležnima u gradu predlog da se u područje pod zaštitom uvrsti i Suva Morava, koja je veoma značajno stanište za oko 150 vrsta ptica, brojnih vrsta riba, kao i drugih životinja.
