НА КОРАК ДО РЕАЛНЕ ДЕМОГРАФСКЕ СЛИКЕ
Иако је требало да буде организован у марту или октобру 2021, попис становништва је одложен за ову годину због пандемије короне и биће спроведен од 1. до 31. октобра. У теренској реализацији пописа становништва биће ангажовано око 20.000 људи, прелиминарни резултати биће објављени до 30. новембра, а обевезу да у њему учествују, по закону, имају сви грађани. Финансијска средства за спровођење пописа су заједно обезбедили Република Србија и Европска унија.
Попис се спроводи на исти начин на целој територији државе или на једном делу њене територије. Подаци из пописа су строго поверљиви, користи их Републички завод за статистику у својим истраживањима и не могу се користити ни у какве друге сврхе, осим у научне и то по унапред припремљеној и установљеној методологији која штити податке о интегритету и личности сваког појединачног грађанина који се изјаснио на попису.
НАЈМАСОВНИЈЕ И НАЈСЛОЖЕНИЈЕ СТАТИСТИЧКО ИСТРАЖИВАЊЕ
Како истиче социолог Горан Јаворац, попис становништва, домаћинстава и станова је по свом садржају и обиму најмасовније и најкомплексније статистичко истраживање и спроводи спроводи се у скоро свим земљама света и то углавном на сваких 10 година:
– Пописом се обезбеђују потпуни и квалитетни статистички подаци о становништву, његовој старосној, полној, образовној и брачној структури, економској активности, структури домаћинстава и породица и стамбеном фонду. Прикупљени подаци су од непроцењивог значаја, како за локалне самоуправе, општине и градове, тако и за Републику Србију, јер су изузетно важни за доношење будућих планова и различитих стратегија на националном и локалном нивоу. Њихов значај се огледа и у томе што се на основу њих врши анализа актуелних стратегија и планова развоја градова и општина, односно, њихове усклађености са нормативима и стандардима које је попис дао.
Као критични моменат (пописна ноћ) узима се поноћ између 31. септембра и 1. октобра и пописују се све јединице на нивоу државе. Одлика пописа је појединачно пописивање у свакој јединици пописа, а то подразумева да се пописује лице, домаћинство, стан… Подаци се прикупљају директно на терену, а пописивач долази у сваки стан или кућу и пописује сва пунолетна лица кроз директни интервју са њима, а за малолетна лица млађа од 15 година податке ће давати родитељ, старатељ, хранитељ или усвојитељ детета или деце. У ситуацији када су неки од одраслих чланова породице одсутни у моменту доласка пописивача, податке за њих даје пунолетни члан који је тренутно у кући или стану. Уколико пописивач никога не пронађе код куће, он ће оставити обавештење са својим подацима и када ће поново доћи, како би се попис спровео. Пописивач има уредно обележену легитимацију у којој су наведени његово име и презиме са акредитацијом од Републичког завода за статистику. Са собом носи и писмо од РЗС-а, које може показати грађанима када дође на попис у њихову кућу или стан.
ДОБРА БАЗА ДРЖАВНИХ И ЛОКАЛНИХ ПЛАНОВА И СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА
– Спровођење пописа је изузетно важно и због истраживања која ће бити рађена у наредним годинама. За било каква истраживања немамо валидан узорак уколико није урађен попис на 10 година. Када се пописи спроводе редовно, на основу њихових података се могу радити упоредне анализе и истраживања у ком правцу је кренуло да се развија одређено друштво, односно, одређена локална самоуправа. Подаци из пописа су од изузетног значај за економски и друштвени развој земље, за анализу демографске ситуације, миграционих токова, затим, за образовање, науку, заштиту животне средине, израду свих државних и локалних планова, стратегија и разних извештаја. Ови подаци су значајни, према неким међународним стандардима, и за друге државе, односно, међународне организације – објашњава наш саговорник.
Спровођење пописа на нашем тлу има веома дугу традицију, која се може пратити још од давне 1834. године, када је на простору тадашње Србије, по наређењу кнеза Милоша, извршен први попис становништва ради увођења опорезивања. Поред кућа и пореских глава, пописом су били обухваћени и војни обвезници. Турци и Роми нису били пописани, јер нису подлегали пореском задужењу.
У периоду од 1834. године до Првог светског рата пописи су се спроводили на пет, а након Другог светског рата на десет година.
У периоду између два светска рата извршена су само два југословенска пописа становништва, 1921. и 1931. године, а попис планиран за 1941. годину није спроведен због избијања Другог светског рата. Након рата, због потребе да се у што краћем року прикупе подаци о штетама насталим услед ратних разарања, како би подношење југословенских захтева међународним форумима за накнаду ратне штете почивало на објективној статистичкој документацији, 1948. године извршен је такозвани „скраћени“ попис, а већ 1953. и први комплетан послератни попис становништва. Почев од пописа 1961. године, поново се, сходно препорукама УН, успоставља десетогодишња периодика спровођења пописа становништва, тако да су пописи извршени 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Поштујући међународне препоруке о периодици спровођења пописа, планирано је да се први попис у 21. веку спроведе у априлу 2001. године. Међутим, најпре су државни органи Црне Горе, а касније и Србије донели одлуку да се пописивање одложи за годину дана. Непосредно пред новоутврђени термин одржавања пописа, у марту 2002, Црна Гора поново одлаже његово спровођење, док се у Републици Србији доноси одлука да се попис ипак спроведе у периоду од 1- 15. априла 2002, али само на територији централне Србије и АП Војводине. На територији АП Kосово и Метохија попис није спроведен, јер за то нису постојали услови.
Како истиче Јаворац, последњи попис становништва из 2011. је, може се слободно рећи, први попис након 100 година, који је Република Србија спровела као самостална држава. Био је планиран за април, али је спроведен у октобру и није обухватио АП Косово и Метохију.
В. С.
Новина у попису ове године су електронски упитници, који су већ унети у сваки лаптоп, који ће пописивачи носити са собом током рада на терену од 1. до 31. октобра и у које ће уностити одговоре грађана, прикупљене методом интервјуа, од врата до врата. Интервју траје око пола сата, има око 30 стандардних питања, усклађених са међународним препорукама. Питања се односе на старост, пол, место рођења, миграције, држављанство, брачни статус, образовање, економску активност, запосленост, занимања, затим, на адресу становања, број чланова у домаћинству, сродство, површину стана, број соба, опремљеност инсталацијама…
Грађани су у складу са законом дужни да учествују у попису и да дају тачне одговоре, а у складу са Уставом, на питања о националној припадности и вероисповести могу да кажу да не желе да се изјасне и такав одговор пописивач ће унети у образац.
