ПОЛА ВЕКА ОДРЕДА „РАТКО СОФИЈАНИЋ“
Пише Јелена Савић
Чланови и пријатељи Одреда извиђача „Ратко Софијанић“ обележили су 50 година постојања и рада скромном свечаношћу. Поводом јубилеја додељена су признања за успешан рад истакнутим члановима, а појединцима и организацијама за сарадњу и помоћ у реализацији активности.
Припреме за формирање извиђачке организације у Ивањици је отпочео пионир и један од оснивача послератне извиђачке организације у Србији Љубомир Лацковић Чика Лаца. Оснивачка Скупштина 12. чете Одреда извиђача „Давид Пајић“ из Београда одржана је 12. фебруара 1973. године. Чета добија име народног хероја Ратка Софијанића. Годину дана касније 13. јануара 1974. године на годишњој скупштини чета прераста у одред и наставља рад под истим именом.
За 50 година постојања кроз Одред је прошло више од 3.700 чланова. Некима је Одред служио као успутна станица на путу ка новим жељама, а неки су остајали дуже уграђујући део себе у његове темеље. Учествовали су на бројним смотрама, активностима међу којима се посебно истиче организовање „Еко кампа“ у сарадњи са Канцеларијом за младе и друге еколошке акције попут оне „Еколошки извиђачи“. Да се квалитетно радило показују бројне златне и сребрне плакете извиђачке организације, награде омладинске организације, Опште народне одбране и цивилне заштите, као и похвала и Јунска награда општине Ивањица.
У свом врло емотивном обраћању Старешина ивањичког одреда Рашко Савић се захвалио свим сарадницима и позвао нарочито младе да укључе у вођење Одреда.
-Педесет година није мало и кад само бројимо, али је много кад се ради. Радили смо заједнички и стекли неки имиџ, оставили траг у заједници. Позивам колеге и пријатеље да, уколико желимо добро овом Одреду, преузму активности на себе. Године ме сустижу, али ћу помагати све што могу.
Извиђаштво младим нараштајима открива свет изван зидова учионице, потиче жељу за истраживањем, откривањем и знањем. Претежно се бави упознавањем природе, биљног и животињског света, оријентацијом, топографијом, учењем корисних вештина које им могу помоћи у будућем животу. Како су овом приликом посведочили појединци, све то им је улепшало детињство.
Најјезгровитије запажање о извиђачима написао је Мирослав Антић па су га представници ове организације овековечили и поклонили ивањичким колегама. Оно гласи:
„Можда ниједан психолог неће успети да објасни зашто су извиђачи листом добри људи. Ту нема правила, нема рецепта, ту постоји клима, нешто што формира и свест и савест, нека посебна топлина, нека лепа светлост у очима. Бити извиђач, то значи у самом себи бити здрав, обичан, праведен, сањар, поета и друг. У овој свеопштој јурњави за егзистенцијом, у овим екцесима који ту и тамо захватају младе, извиђачи су она бела страна младости“.
