OBELEŽENA STOGODIŠNJICA OKTOBARSKE REVOLUCIJE
Stogodišnjicu Oktobarske revolucije, 7. novembra, u Galeriji Narodnog muzeja obeležili su i pripadnici Ruskog književnog kruga iz Čačka. Veče istorije priredila je profesor ruskog jezika Ksenija Radojičić, koja je iscrpno govorila o istorijatu ruske carske porodice Romanovih, koji su vladali Rusijom više od 300 godina, od 1613. do 1917. Posebnu pažnju posvetila je surovom ubistvu poslednjih Romanova i iskrenoj ljubavi carskog para, koju kompromituje aktuelni film “Matilda”, Nikolajeva prolazna avantura iz mladosti pre braka sa sračunatom ženom koja je u svom “registru” imala čak 18 plemića… O Boljševičkoj revoluciji i progonu crkve govorio je publicista, profesor dr Vladimir Dimitrijević, a o književnicima i umetnicima socrealizma, sa detaljnim osvrtom na stvaralaštvo Majakovskog, kazivala je profesorka ruskog jezika Gordana Nedić. Blizu dva sata, koliko su trajala izlaganja, donela su pred publiku istorijsku hronologiju i stradanja Carske Rusije, ali svakako nisu bila dovoljna za veliku rusku literaturu i umetnost.
-Boljševička revolucija je počela u ime socijane pravde, sa idejom slobode, jednakosti i bratstva u osnovi. Kao i svaki utopistički projekat imala je “patos darivanja sreće”(Florovski), nudeći raj na zemlji, ali raj bez Boga i protiv Boga. Komunizam je postao surogatna religija, koja je hrišćanstvo smatrala konkurencijom, nastojeći da ga istrebi. Ruski delatnik Svetskog kongresa porodicaAleksej Komov o tome kaže; “Umesto Deset zapovesti imali smo partijski program; umesto Svete Trojice dobili smo Marksa, Engelsa i Lenjina; umesto sveštenika komesare, umesto Carstva nebeskog – svetlu budućnost na zemlji; umesto krsta-petokraku i pionirsku maramu; umesto ikona Lenjinove biste; umesto krštenja prijem u pionire, komsomolce, partiju; umesto svetaca – heroje socijalističkog rada; umesto vaskrslog Hrista – Lenjinovu mumiju” – citirao je profesor Vladimir Dimitrijević i postavio pitanje “da li je slučajno da su u ime te “svetle budućnosti” posle 1917. pobijeni milioni ljudi: carska porodica Romanovih, građanski sloj, kozaci, seljaci, dvorjanstvo, a najpre ljudi hrišćanske vere? ”
Rusija je pre dolaska boljševika imala 80.000 hramova i kapela, uoči Drugog svetskog rata ostalo ih je stotinak. Imala je i 1.000 manastira, i svi do jednog su bili zatvoreni. Kad je Staljin rešio da se obrati Crkvi radi pomoći u Velikom otaxbinskom ratu, samo trojica episkopa su bili na slobodi. Svemu tome značajno doprinsi Lenjin svojom “preporukom” da “što više reakcionarne buržoazije i reakcionarnog sveštenstva tim povodom streljamo, tim bolje. Treba sada naučiti pameti tu gospodu tako da u toku nekoliko narednih decenija ne pomisle na neki otpor”. Ishod toga bio je najkrvaviji i najmasovniji religiozni progon u istoriji…uz gnusno psovanje religije, ljudožderski zanos u toj borbi govore o njegovoj opsesiji manijom bogomrzačkog titanizma, istakao je Vladimir Dimitrijević. Već 26. oktobra 1917. Sovjetska država je oduzela manastirsku i crkvenu zemlju, a Lenjin izdaje naredbu da se “izvrši bespoštedni masovni teror protiv popova”. U toj borbi Lenjin nije bio sam, pridružuju mu se Sverdlov, Staljin, Trocki, Zinovjev, Kamenjev, Đeržinski, Volodarski, Jaroslavski i drugi… Za vreme Staljinove vlasti, početkom tridesetih godina 20. veka, boljševici su minirali, a zatim sravnili sa zemljom veličanstveni spomenik ruske duhovne kulture Hram Hrista Spasitelja, sagrađen od narodnih sredstava, kao znamenje pobede Rusije nad Napoleonom armijom. Skrnavili su svetačke mošti, pljačkanje hramova i riznica donelo im je sredstva stostruko veća od buxeta države. Novac je odlazio u inostranstvo, narod je gladovao, oni su učvršćivali svoju vlast…
Godine 2000. u obnovljenom Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi, Ruska Crkva je kanonizovala više od hiljadu novomučenika i ispovednika postradalih za veru u doba komunizma, na čelu sa carskom porodicom Romanovih. Bila je to najveća kanonizacije Crkve od Istoka. Tako je isunjeno proroštvo jednog ruskog monaha koji je Lenjinovim sledbenicima rekao: “Vi ćete pobediti, ali posle svih pobednika pobediće Hristos”, istakao je profesor Dimitrijević.
Zorica Lešović Stanojević
