ЧАЧАК, АТРИБУТИ КУЛТУРНЕ ПРЕСТОНИЦЕ“: САВРЕМЕНА ВИЗУЕЛНА ЕПОХА, УМРЕЖАВАЊЕ СОЊИН СЕПТЕМБАР 2021: ИЗЛОЖБА ЕВЕ ВАН ТОНГЕРЕН
У оквиру другог издања манифестације ,,Соњин септембар“, чији је организатор Уметничка галерија ,,Надежда Петровић“ у Чачку, у Галерији ,,Рисим“ у уторак, 7. септембра, отворена је изложба белгијске ауторке Еве Ван Тонгерен, под називом ,,Неопипљиво Недостижно Невидљиво“/,,Intangible Unreachable Invisible“.
Ева Ван Тонгерен је добитница награде ,,Соња Савић“ на Фестивалу Alternative film& video за 2019. годину, али је реализација ове награде остварена тек овог септембра услед ситуације изазване вирусом ковид-19. Кустос пројекта “Соњин септембар“ Предраг Живковић наводи да је спровођење овог програма (изложбе, резиденције, пројекције) начин да се, кроз подсећање на ауторску уметничку заоставштину Соње Савић, афирмише ангажовано стваралаштво, како младих уметника, тако и теоретичара и критичара.
Изложба ,,Неопипљиво Недостижно Невидљиво“ састоји се од аудио/видео инсталација три ауторкина рада: ,,Фрагменти анализе сна“, ,,Слике из далека“ и ,,Вежбе дисања 1-19“ као и неонског знака, најновијег рада уметнице. Ауторка се у својим експерименталним филмовима и видео радовима бави смелим истраживањем друштвених норми, постављањем питања о међуљудским односима, испитивањем граница разумевања и представљања неконвенционалних ситуација, перципирањем како своје, тако и динамике свести и осећања оних који посматрају њен рад, тражећи при томе важне одговоре.
О свом раду уметница из Белгије Ева Ван Тонгерен каже:
– Истовремено у свом раду се увек бавим истраживањем филма као медија, покушавајући да га мало по мало, што боље разумем током процеса снимања. Мој посао је место на коме делим своје бриге и забринутости. Снимање филма је начин којим се супротстављам мојој прикривеној равнодушности. За мене је филм међупростор који спаја знање, учење и откривање… Имам утисак да у својим радовима слушам туђе приче, али и приче из филмова које стварам. Овај вид слушања ми пружа слободу која је много већа од оне коју пружају било који облик усменог говора или писања. Мој рад представља дуготрајан процес учења које поставља многа питања у вези са самокритичношћу. Која су ограничења употребе личних предмета у јавности, као што је стварање уметности? Кроз личне приче размишљам о универзалним, друштвеним и антрополошким темама. На пример, у филму „Слика издалека“ (2018), ризиковала сам да уђем у интимни разговор са особом која доводи у питање свако наше поимање интимности, као и начин на који је дозвољено да се представи. Филм је за мене медиј којим делим слике и искуства, путујем границама свега што се може рећи, приказати и разумети. Мој рад ствара слику изван оквира екрана. Негде изван тог оквира, текст, звук и слика се састају и стварају простор за гледаоце да маштају.
Ева Ван Тонгерен (1990, Амерсфоорт, Холандија) је аудио-визуелна уметница и кустоскиња која живи и ради у Антверпену. Она своја друштвена и антрополошка интересовања повезује са личним причама и универзалним темама. Њена филмска остварења се разликују по форми, али их повезује заједничка тема: брига. Пејзаж је још један мотив који се понавља, нарочито његова способност да обликује лик и нарацију, као и да прикаже актуелну друштвену, економску и политичку структуру.
О награђеном филму „Слика издалека“ / Still From Afar, 2018. и његовој корелацији са стваралаштвом глумице Соње Савић кустос пројекта Предраг Живковић за каталог поставке пише: „Ева Ван Тонгерен је у овом свом храбром филму одабрала ”пут којим се ређе иде”, неутабане стазе уметничког стваралаштва које не воде ка сигурном успеху у мејнстрим продукцији, али јој зато нуде неисцрпне дубине уметничког стваралаштва и ангажованост, које би требало да сваком истинском уметнику буду најважнији циљ стварања. Управо је у томе сличност са Соњином храброшћу која је, у зениту своје глумачке каријере, прихватила изазов и упустила се у неизвесне путеве независног ауторског рада.”
О радовима Еве Ван Тонгерен Јован Марковић пише:
,,Напетост између суздржаности/дистанце и потребе за интимом јесте оно што одликује све Евине радове… Игре између присуства и одсуства, близине и даљине, контакта и дистанце – јесу оно што чини живот тако сложеним, али и вредним живљења, а Евини филмови на врло ефектан начин, не толико ни самим садржајем колико формом, успевају да те игре представе онаквим какве их сви, на јако личном и дубоком нивоу, одлично препознајемо.“
Током резиденцијалног боравка белгијске уметнице у Чачку биће реализован и њен нови пројекат, а 13. септембра у 20 сати ће бити одржана и ексклузивна пројекција одломака из ауторкиног најновијег рада “Жене из Агадеза“, који је још увек у фази продукције, уз предавање на тему: “Простор у коме одјекује вишегласна имагинација“.
Пројекат се реализује у сарадњи са установом Дом културе Студентски град из Београда, где уметница, након Чачка, наставља свој боравак у Србији. Програм се одржава уз подршку Министарства културе Републике Србије, Града Чачка и Владе Покрајине Фландрије (Белгија).
Изложба ће јавности бити доступна до 7. октобра 2021.
Зорица Лешовић Станојевић
Фотографије: Бојан Пајић
СИНОПСИСИ ФИЛМОВА
„Слика издалека“, 2018, 16 мм, дигитализован, 18′
У филму „Слика издалека“, Ева ван Тонгерен преноси вишемесечну преписку са Томасом, осуђеним педофилом који се налази на издржавању казне затвора у виду аудио-визуелног монолога. Преписка их приморава да своје мисли прилагоде ритму писама које размењују. Његова машта је води у пустиње у којима се снимају вестерн филмови, крај дрвореда највећих стабала на свету и прометних улица Лос Анђелеса. Она му шаље фрагменте сећања која никада неће бити његова.
„Вежбе дисања“ 1-19, 2019, видео у лупу
Филм “Вежбе дисања 1-19” бави се дисањем – најстаријом и најтрајнијом активношћу у историји човечанства. Дисање се углавном не примећује, али постаје видљиво у тренуцима када смо напети или под стресом. У овом раду дисање је представљено путем дијаграма и звука, који заједно стварају дијатонску мелодију и визуелни приказ кретања појединца у простору који га окружује.
„Фрагменти анализе сна“, 2020, HD-film, 12′
Брз и кратак поглед у потрази за нечим новим, готово невидљивим, као што је кит испод површине воде. Овај филм се бави питањем колико је сан налик туристичком трагању током којег се истражује, посматра и путује у другу средину.
