ПОЧЕЛА ПРИМЕНА СПОРАЗУМА О УСЛОВИМА ЗА СЛОБОДАН ПРИСТУП ТРЖИШТУ РАДА НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ (I ДЕО)
ПРИЛИКА ДА СЕ НАДОМЕСТЕ ДЕФИЦИТАРНИ КАДРОВИ
Грађани Србије, Северне Македоније и Албаније су почетком марта добили могућност да користе слободан приступ тржишту рада у све три земље, што је договорено у оквиру иницијативе „Отворени Балкан“. Циљ ове мере је да допринесе уклањању баријера које ометају трговину и слободно кретање људи и да омогући коришћење електронских услуга, а њено увођење произлази из међународних споразума потписаних између три државе чланице регионалне иницијативе „Отворени Балкан“, односно, Споразума о условима за слободан приступ тржишту рада на Западном Балкану и Споразума о међусобном повезивању шема за електронску идентификацију грађана са Западног Балкана.
Иницијатива „Отворени Балкан“, првобитно названа „Мини шенген“, покренута је 10. октобра 2019. у Новом Саду, а потписали су је председник Србије Александар Вучић, премијер Албаније Еди Рама и тадашњи премијер Северне Македоније Зоран Заев. Примена споразума о слободном приступу тржишту радне снаге на Западном Балкану, која је званично почела 5. марта, омогућиће увођење јединствене радне дозволе за грађане Србије, Северне Македоније и Албаније. Како се очекује, овај споразум ће допринети превазилажењу проблема недостатка радне снаге на подручју земаља потписница, а први ефекти његове примене требало би да се испоље тек за неколико месеци. Грађани Србије, Северне Македоније и Албаније спровођењем овог споразума добијају могућност да се без посебних процедура запошљавају у другим државама под истим условима као и држављани тих земаља. До неопходних кадрова на суседном тржишту лакше ће долазити и локалне и стране компаније и то без административних и институционалних препрека.
– Идеја да се омогући слободно кретање радне снаге је добра, јер је тешко, уколико сте странац, добити радну дозолу и решити питање боравка. Споразум има задатак да омогући кретање радне снаге у овом делу Западног Блакана и прилика је да добијемо раднике свих оних занимања која су дефицитарна у овом тренутку. Процедура је упрошћена. Свако се може пријавити електронским путем преко Е-управе и добити ИД кодове, односно бројеве у оквиру јединствене интегрисане шеме, као и одобрење које омогућава приступ слободном тржишту Западног Балкана. Kвалификовани радници који из различитих разлога не могу да оду у Европску унију сада ће имати прилику да остану у региону. Очекује се да би за њих могла да буде привлачна Србија, која се последњих година суочава са великим недостатком радне снаге – објашњава Саша Обрадовић, директор Националне службе за запошљавање – Филијале Чачак.
СРБИЈИ НЕДОСТАЈЕ ОКО 75.000 ВОЗАЧА, ГРАЂЕВИНСКИХ И УГОСТИТЕЉСКИХ РАДНИКА
Обрадвић наводи да су многи странци већ агажовани на изградњи Моравског коридора. Од укупно 3.100 радника на том послу, око 1.350 до 1.400 су из Србије, а сви остали су из Турске, Индије, Бангладеша. Потписивање споразума у оквиру „Отвореног Балкана“, отвара могућност да у наредном периоду наше компаније на својим пословима ангажују још више странаца, јер многе од њих кубуре са недостатком одређених кадрова.
– Очекујемо да ће се пријавити радници из Северне Македоније и Албаније који имају потребу за запошљавањем, јер су код нас веће плате. То је прилика за њих да дођу овде и покушају да нађу посао. Послодавци преко Е- управе имају увид у сајт НСЗ-а и могу да провере колико се радника пријавило и којих су занимања. На те раднике се примењује наше домаће законодавство , а олакшица је да могу да се пријаве у року од 90 дана, није потребно да имају пријављено боравиште и радну дозволу, већ одмах могу да конкуришу за посао. Ако је са одређеном државом потписан интерни споразум, грађани из тих држава могу да користе подстицајна средства исто као и наши грађани – појашњаваОбрадовић.
У НСЗ сматрају да примена овог споразума неће проузроковати смањење цене рада због хроничног мањка радне снаге у нашој земљи, јер Србији, како се процењује, недостаје око 25.000 радника у угоститељству, око 20.000 возача и око 30.000 грађевинских радника, а међу дефицитарним кадровима се налазе и медицинске сестре, лекари, ИТ стручњаци и инжењери разних профила.
В. С.
