НОВИ ЕЛЕМЕНТИ УПИСАНИ НА НАЦИОНАЛНУ ЛИСТУ НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА
Национални комитет за нематеријално културно наслеђе Републике Србије при Министарству културе усвојио је предлоге да се елементи “Пливање за Богојављенски крст” и “Сарачки занат” заштите као вредно културно наслеђе. Србија је од 2010. године потписница UNESCO–ве Конвенције о заштити нематеријалног културног наслеђа. До сада смо у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије уписали 57 елемената, а однедавно се на овој листи нашло још неколико нових елемената. Поред осталих, уписани су “Пливање за Богојављенски крст” и “Сарачки занат”. За упис ова два елемента иницијатива је потекла са наших простора, а један од предлагача је Народни музеј у Чачку.
ЖИВО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ
– Када говоримо о Богојављењу, реч је о живом културном наслеђу које има дубоку традицију у нашем крају и, наравно, широм читаве Србије. Обичајна пракса пливања за Богојављенски крст, која је била веома жива до пре Другог светског рата, у Чачку је обновљена пре 20 година. Неколико година смо обрађивали податаке за овај елемент и Национални комитет нематеријалног културног наслеђа при Министарству културе уписао га је на нашу листу. Готово исто је и са елементом “Сарачки занат”. Такође, реч је о живом културном наслеђу, јер да би нешто било на Националној листи мора да буде укорењено у традицији, а истовремено и одрживо. Сарачки занат последњих деценија стагнира, али постоје зрачци наде, јер је евидентан развој коњарства у Србији. Дакле, потреба за овим занатом, ипак, постоји. Иницијатива да сарачки занат буде уписан на Националну листу потекла је из Народног музеја у Сомбору и Народног музеја у Чачку. Наравно, ово је важно за читаву Србију, а посебно за занатлије у Руми, Сомбору, Богатићу, Петровцу на Млави, Пожаревцу, Чачку и Прибоју – рекла је Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог Народног музеја, на конференцији за медије, одржаној у новоотвореном Етнолошком музеју у Хаxића кући.
У ДУХУ ВЕРЕ И СРПСКЕ ТРАДИЦИЈЕ
Драган Савковић, организатор “Пливања за Богојављенски крст”, каже да је упис на Националну листу велико признање, не само организаторима и Граду Чачку као покровитељу, него и свима који су 20 година учествовали у обнављању ове манифестације.
– Манифестација је постала и симбол православне вере и оданости српског народа традицији. Пре две деценије смо почели са два пливача, скромно, стидљиво, чак нисмо ни веровали да ћемо успети, да бисмо једне године имали 148 пливача. Али, то су само бројке. Непрестано смо се трудили да манифестацију одржимо у духу вере и српске традиције. Учесници такмичења, како момци, тако и девојке, увек су испољавали витештво, лепо понашање и оданост српској традицији, чиме се веома поносимо. Поред јутарње Литургије, Литија до Градске плаже и, наравно, пливања за Богојављенски крст, манифестацију смо пре 12 година обогатили Духовном академијом, која је велики културни догађај у Чачку, што потврђује увек препуна сала у Културном центру. И поред великог ангажовања организатора, без Божије воље не бисмо успели, ни залеђена река, ни снег, нити ветар нису могли да спрече пливаче – нагласио је Савковић.
Један од пет званичних сарача у Србији је и Перко Кувекаловић из Чачка.
– Занат сам научио у фирми, где је било двадесетак сарача, а касније сам се осамосталио. Највише радимо опрему за коње, за лов, за псе, одевне каишеве и све предмете од коже. Користимо стандардне материјале, а радимо и по поруxбини. Тешко је, све се ради ручно. Производња је ручна. И алате правимо ручно, прилагођавамо их нашим потребама – каже Кувекаловић, напомињући да млади нису заинтересовани за овај занат.
Н. Р.
