НАУЧНА ФАНТАСТИКА И ЊЕН УТИЦАЈ НА ШИРЕ ПОЉЕ КЊИЖЕВНОСТИ И ДРУГЕ УМЕТНОСТИ
Програм Градске библиотеке “Владислав Петковић Дис”, под називом “Плес галаксија”, осмишљен је као промоција научне фантастике и њеног утицају на шире поље књижевности, друге уметности, популарну културу… Оно што је заиста важно у жанру научне фантастике јесте чињеница да она преко својих разноликих области обезбеђује изузетно флексибилан инструмент за друштвену критику, поседује нарочиту способност преиспитивања неких суштинских проблема у новом добу науке и технологије, и да је, као врста популарне књижевности, у стању да се обраћа знатно широј читалачкој публици, него што је то случај са “озбиљном” литературом. Другим речима, научна фантастика има у самој себи посебан значај који далеко надилази њену важност, као пуког индекса наше културе, увео је у програм библиотекар Никола Пеулић, најављујући госта Градске библиотеке, писца и сценаристу Павла Зелића.
“У ХРАБРОЈ ПОТРАЗИ ЗА БУДУЋНОШЋУ, НАУЧНА ФАНТАСТИКА НАС УЧИ КАКО ДА СЕ НОСИМО СА САДАШЊОШЋУ”
– Путовање кроз време, свемир и друге галаксије, контрола ума, телепортовање, телепатија, телекинеза, ванземаљци и мутанти, међупланетарни ратови и паралелни универзуми део су сасвим посебног жанра, научне фантастике. Кроз стварање алтернативних стварности у различитим временима, читаоце привлачи огледало данашњице. У тој храброј потрази за будућношћу, научна фантастика нас учи како да се носимо са садашњошћу. Од питања о томе шта све постоји у великој непознаници свемира, до онога што нас заиста чини људима, могућности су бескрајне на пресеку између стварног и лажног, науке и фикције. Да ли развој вештачке интелигенције и роботике измиче људској контроли? Шта ће бити ако Они дођу на Земљу? И шта ће се десити ако Ми будемо прелазили у друге галаксије – са овим питањима увео је у програм “Плес галаксија” библиотекар Никола Пеулић, који је одржан у уторак, 22. новембра.
ПОГЛЕД И У АЛТЕРНАТИВНЕ ПРОШЛОСТИ…
Од самих почетака, од 1818. године и романа “Франкештајн или модерни Прометеј” Мери Шели, научна фантастика, као што и само име каже, повезује нешто нестварно, нешто немогуће, или можда једног дана могуће.
– Тај фантастичан елемент са науком, која је у великом замаху почев од 19. века, затим у 20. и нарочито у 21. веку, доживљава врхунце, које су у ствари писци научне фантастике предвидели у великој мери, типа спекулативности. Та претпостављена будућност, коју научна фантастика има, као једну од највећих својих тема, јесте и оно што је чини изузетним, не само жанром, већ и правцем стваралаштва човечанства уопште, можда, и најважнијим од свих. Јер, за разлику од било које друге врсте уметности и креативности, научна фантастика нам предочава нешто што би могло бити и нешто што се заиста и оствари. Жил Верн 1865. пише о путу на Месец, а стотину година касније човек и стиже на Месец. Просто, та предвиђања су некад била и невероватно прецизна. Компјутери, интернет, многе ствари које данас сматрамо нормалним, најпре су настале у умовима научне фантастике. Наравно, научна фантастика није само то, она је много више од тога, она нам пружа погледе и у алтернативне прошлости, у далеке светове, ванземаљске цивилизације, пружа нам поглед ка авантурама неких свемирских каубоја, на границама познатог свемира. Све то су различити жанрови и поџанрови онога што називамо научна фантастика, а која је еволуирала од тема које су се бавиле истраживањем света око нас, отишле у далеке кутке свемира, али и унутра нас самих, а нарочито у кибер свет, свет виртуелног, у свет у коме и ми данас све више живимо – рекао је Павле Зелић.
ПРОВОКАТИВНА, ОРИГИНАЛНА И ВАЖНА
Наш саговорник сматра да је научна фантастика померила границе књижевности, да је она инспирисала и привукла многе ствраоце и читаоце, пре свега, књижевности, да млади данас конзумирају најчешће, управо научну фантастику, када одлучују да постану читачи и задржавају ту љубав.
– Лично, не само као стваралац, већ и као читалац, увек сам се враћао научној фантастици, бивао одушевљен њом и желео да сазнам више. Она је књижевност идеја, она нам пружа нешто што остатак књижевности, можда, и није могао да нам пружи на тако спектакуларан начин, да нам предочи нешто што је постојало ту око нас. Али, када је измештено, наглашено, акцентирано, као у тоталитарним романима “1984.” Xорxа Орвела, или “Врли нови свет” Олдуса Хакслија, приказано је другачије друштво од нашега, а у суштини, врло слично друштво какво би могли да будемо. Они су нас упозирили, можда, и превенирали неке тоталитарне сценарије какви су се дешавали током средине 20. века, а нажалост, можда се дешавају и данас. Књижевност какву пишу писци научне фантастике је провокативна, оригинална, важна и може бити неопходан окидач за генерације и генерације будућих читалаца, јер нажалост, свесни смо да млади данас све мање читају. Али, ако већ нешто читају, бар да читају научну фантастику – каже Зелић.
РЕАЛНОСТ ПОМЕРЕНА У БЛИСКУ БУДУЋНОСТ
Питање свих питања, одакле идеја?
– Увек полазим од нечега што је реалност и моја научна фантастика, како ја пишем, углавном је померена у блиску будућност, у један од могућих негативних исхода за нашу цивилизацију: да ли је то глобално загревање, да ли је то нестанак животињских врста са планете, да ли су то нека друга тоталитарна друштва у којима доминирају ретроградне идеје равноземљаштва и антиваксерски ставови, разне ствари којих се ја лично плашим да би се могле остварити. Пишем о томе зато што желим да се суочим, пре свега, са сопственим страховима, али и да упозорим моје читаоце да свако од нас има део улоге, важности и одговорности да промени свет око себе, да га мање загађује, да га учини лепшим местом за живот и у коначном следу да спасе планету на којој живимо. Мислим да нам је то сад највећа одговорност и о томе желим да пишем и тиме ћу се сигурно бавити у будућности – најавио је Зелић.
После предавања, публика је имала прилику да погледа изложбу књига “Предели других светова”, посвећену теми научне фантастике у књижевности, у оквиру које су приказане публикације из фондова чачанске Библиотеке, а у вези су са овом популарном темом.
Н. Р.
ПАВЛЕ ЗЕЛИЋ, ПИСАЦ, СЦЕНАРИСТА И ЗДРАВСТВЕНИ ЕКСПЕРТ
Павле Зелић, писац, сценариста и водећи здравствени експерт у Србији и иностранству, објавио је више од 40 прича у свим релевантним књижевним и популарним часописима у Србији, као и у бројним антологијама у земљи и региону. Познат је и као аутор критика и есеја за штампане и онлајн часописе, а остварен је и као уредник и вредан предавач и активиста у култури уопште, подсетио је Пеулић.
