Један од битних разлога „лошег“ ваздуха у Чачку свакако је и велики број аутомобила, не само у транзитном, већ и у градском саобраћају. Како се процењује, по броју четвороточкаша наш град је један од „најбогатијих“ у Србији. Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја за 2018, просечна старост свих возила регистрованих на територији Полицијске управе Чачак је 17,9 година, путничких аутомобила 17,5 година, којих је свега 3,1 одсто млађе од шест година.
Са друге стране, у Чачку за сада постоји свега неколико пешачких зона и бициклистичких стаза. Иако конфигурација терена, па и сама традиција, погодују коришћењу бицикла као превозног средства (који многи сматрају јединим „здравим“), веома мало је стаза и трака намењених искључиво бициклистима. Њихова безбедност је посебна прича, али довољно је рећи да су често жртве или узрочници саобраћајних несрећа.
Знатно боље стање могло би се остварити реализацијом Генералног урбанистичког плана и Стратегије развоја саобраћаја града Чачка, чију је израду финансирао Град и која је усвојена пре две године. Оба ова важна документа предвиђају формирање пешачке зоне у ужем центру града. „Кружни прстен“ око централног градског језгра обухватио би делове улица Кнеза Милоша и Синђелићеве, Железничку, Ломину, део Улице Бате Јанковића и Господар Јованову. Саобраћај унутар овако формираног прстена био би забрањен, осим за потребе паркирања, доставна возила у прописаном временском периоду и потребе јавног градског превоза у улицама Жупана Страцимира и Кужељевој. Један од предуслова за стварање ове пешачке зоне је завршетак Булевара војводе Путника (Улице 10).
Милан Бојовић, помоћник градоначелника Чачка, каже да су унапређење саобраћајне инфраструктуре и организација саобраћаја уопште, директно повезани са безбедношћу учесника у саобраћају, а кроз ефекат смањења саобраћајних гужви и бољи проток возила, у великој мери могу утицати и на животну средину, пре свега на квалитет ваздуха. Он истиче да је развој саобраћајне инфраструктуре једна од примарних активности градског руководства, а доказ за то је све што је урађено у претходне четири године.
– Током ове године планирамо наставак изградње Булевара војводе Путника, чиме ће се саобраћај у центру града још значајније растеретити. Траса ће ићи поред Желовог, паралелно са пругом, а циљ је да ове године завршимо део до укрштања са Бирчаниновом улицом, чиме ћемо нову саобраћајницу повезати са Улицом др Драгише Мишовића. Трећа фаза пројектовања и изградње обухвата део преко Лозничке реке до укршања Немањине и Булевара ослобођења. Планским актима предвиђено је укидање кружног тока код кафане Цар Лазар, а у близини садашњег аутобуског стајалишта „спојиће се“ Балканска и Улица Девет Југовића. У скоријим плановима града је и изградња Синђелићеве, од Кнез Милошеве до Улице Светог Саве, као и наставак од краја постојеће Синђелићеве до Улице војводе Степе. У току је и пројектовање за реконструкцију и проширење Улице Радојице Радосављевића, тако да наш град добије још један леп, модеран и безбедан улаз/излаз у град, од реке Лупњаче до раскрснице у Бељини – наводи Бојовић.
За квалитет ваздуха, наглашава он, од посебног значаја је завршетак деонице ауто-пута од Прељине до Паковраћа, јер ће се тада „изместити“ велики број возила из самог града. Процењује се да ће на кружном путу, којим сада просечно прође око 14.000 аутомобила на дневном нивоу, бити за око десет хиљада мање.
– Паралелно са изградњом ауто-пута Град Чачак је покренуо иницијативу израде плана детаљне регулације „северни општински пут“. Новим мостом преко Западне Мораве овим путем би се повезали Парменац (државни пут ка Овчар Бањи) и љубићска страна. Ово би, такође, значајно утицало на смањење саобраћајних гужви у ужем центру града. То је стратешки пројекат за град у наредном периоду, али је веома скупа саобраћајница, тако да за пројектовање и изградњу очекујемо подршку Владе Србије и ЈП „Путеви Србије“ – каже Бојовић.
Он подсећа да су у претходном периоду реконструисане бројне саобраћајнице, што је обухватило и доградњу, проширење или реконструкцију пешачких стаза и тротоара. За безбедност пешака, сматра он, значајно је и уређење зоне од Дома културе, преко Римског трга и Градског шеталишта, до платоа код Градске рупе. Постављени су покретни заштитни стубови, којима је ограничен и уређен пролазак путничких и доставних возила.
– Реконструкцијом и проширењем Градског бедема, створена је права пешачка оаза, на задовољство великог броја наших суграђана. Уређење Градске плаже, забрана саобраћаја за путничка возила у том делу, као и боља организација саобраћаја за доставна возила, додатни су разлог да читаво ово подручје поред Западне Мораве бележи све већи број посетилаца, који до најлепшег дела града углавном долазе пешке. Ово су разлози да наставимо са уређењем пешачких стаза и на левој обали Мораве у наредном периоду, како у насељеном делу, тако и на стази здравља која води бедемом до Парменца – најављује помоћник градоначелника.
В. Т.
БУЛЕВАР МЛАДОСТИ
Један од дугорочних планова је изградња Булевара младости. Бојовић каже да је то „изнуђено“ планско решење, због одустајања од проласка Улице Светог Саве кроз Градски парк. Планским актом предвиђено је да будући булевар споји Улицу цара Душана са Бељином, што ће допринети измештању дела саобраћаја из централних градских улица.
ЗВУЧНИ СЕМАФОР
Звучни семафор за пешаке код поште наишао је на добре реакције возача и пешака. Милан Бојовић сматра да је то најбољи доказ да се добром анализом и са мало новчаних средстава, уз примену савремених технолошких решења, може значајно утицати на безбедност пешака, а истовремено и на бољи проток путничких возила. Управо због тога, током ове године планирано је постављање сличног семафора на Авлаџиници и у Булевару ослобођења.
ДОБРА СТРАНА ЧАЧКА – БИЦИКЛОМ ДО СВАКОГ МЕСТА
Иако важимо за равничарски крај погодан за бицилисте, у граду још нема затвореног паркиралишта или барем паркиралишта са надстрешницом за двоточкаше. Бициклистичке стазе и траке постоје само на потезу улица Бате Јанковић и Миленка Никшића. На добре реакције наишла је услуга рента-бајк, коју је ЈКП „Паркинг сервис“ увео пре две године.
