ПЛАНИНА КАБЛАР
Пише: Милош Тимотијевић
Планина Каблар висока је 889 метара надморске висине и заједно са суседним Овчаром гради Овчарско-кабларску клисуру укупне дужине 22 километра. Средишњи део клисуре дугачак је 13,5 километара, док је у најужем делу клисура широка свега 100 метара. Врх Каблара издиже се изнад водене површине Западне Мораве 610, а Овчара 710 метара.
Назив планине Каблар упућује на стару српску средњовековну мерну јединицу за одређивање тежине житарица. Наиме, реч „кабао”, у множини „кабли”, означавао је неколико мерних јединица: кабао трговачки, кабао велики, кабао царски. Заправо, реч „кабао” употребљавана је за мерне јединице различите величине, отприлике као што се данас употребљава буре. У средњовековној Србији кабао је био најважнија „справа” за мерење тежине житарица, и спомиње се у многим повељама и законским текстовима.
Средњовековно порекло има и један важан топоним на самој планини Каблар. Наиме, испод њеног врха налази се предео под именом „Пилопаћ”. Наизглед недефинисан назив представља искривљену верзију грчке речи „Филопатиј”, што значи погодан за шетњу. Овај назив постојао је у средњовековној жупи Хвосно у Метоји, па је можда пренет у нови завичај са померањем становништва, или је овај део планине Каблар крстио неки од монаха из клисуре, јер су манастири у Овчарско-кабларској клисури настали већ у доба српске средњовековне државе. Оно што је сигурно, назив одговара раскошној природи и величанственом погледу који се пружа са кршевитих литица Каблара.
