ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА “МОЈА ЋИРИЛИЦА”, АУТОРКЕ ОЛГИЦЕ СТЕФАНОВИЋ
У оквиру манифестације “Светосавске свечаности”, јуче је у Културном центру отворена изложба “Моја ћирилица”, ауторке Олгице Стефановић. Изложба представља странице њене књиге “Сликовни буквар православља”, а на радовима се могу видети ћирилична слова, са пратећим текстовима, кратким молитвама, цитатима владике Николаја и разних светитеља.
Не само ова изложба, него уопште сви радови Олгице Стефановић, дизајнера, сликара и иконописца, су у вези са српком средњовековном уметношћу, прелепим фрескама, нашом орнаментиком. Изложба “Моја ћирилица” је део њене књиге “Сликовни буквар православља”, која је доживела већ треће издање али, како каже, ћирилица је оно чиме се бави. До сада је Олгица Стефановић имала више од 50 самосталних изложби њених разних циклуса, не само у Србији, него и ван, у Канади, Русији, Републици Српској, Словенији, Црној Гори, Хрватској. Одзив је диван, јер, не само наши људи, него и из окружења и страних земаља могу да виде сву лепоту нашег писма и да се упознају са нашом историјом, традицијом, културним благом, средњовековном српском уметношћу, каже ауторка изложбе.
– Ова изложба представља странице моје ауторске књиге “Сликовни буквар православља” и на њој можете видети ћирилична слова, дакле, нашу дивну азбуку исликану, а свако слово носи неки појам. Ту су пратећи текстови, кратке молитве, цитати владике Николаја и разних светитеља. Основни циљ изложбе је, не само промовисање ћирилице, него да је не заборавимо, да је се не одрекнемо, да покажемо сву њену лепоту, у свом сјају и раскоши. За мене је ћирилица заиста најлепше писмо и носим га у срцу. И тако га треба и писати и читати. Срцем – рекла је Олгица Стефановић.
Драган Алорић, дугогодишњи уредник Српског радија у Црној Гори и члан Српског националног савјета, на отварању изложбе је нагласио да је реч о стилизованој ћирилици, да свако слово има своју симболику.
– Рецимо “А”, као анђео, прати прича ко су били анђели, шта су значили у нашој култури, у нашој традицији, у нашој вери. Ћирилицом је записано и написано све оно што је вредно у српском народу, од “Мирослављевог јеванђеља”, највредније књиге из наше културе, преко “Октоиха”, прве штампане књиге и ћирилице на нашим просторима, “Горажданске штампарије”, па све до данашњих дана. Ћирилицу смо помало били потиснули, мало под притисцима, од Марије Терезије, до прошлих комунистичких времена. Она се, нажалост, сачувала само на гробљима, или на вестима у погребним друштвима и понекој старој књизи. Поново се на велика врата враћа у свој народ, у српски народ, одакле је и потекла. Тако ће, надам се, бити и у овом лепом граду на обалама Западне Мораве – нагласио је Драган Алорић.
Н. Р.
