ОДРЖАНИ ДАНИ АТЕНИЦЕ
ПИЈЕТЕТ ЗА ВЕКОВНО СТРАДАЊЕ
На Данима Атенице одржан је помен и краћи историјски час сећања на учеснике ратова у 20. веку из атеничке општине и Кулиноваца. Према документованим подацима из Атенице је погинуло 37 војника, док према реконструисаним подацима, стварни број погинулих из ова два села 55 војника. Уметнички програм одржан је испред Плаве хале, а венци су положени код Спомен-чесме поред Цркве у Атеници и на Атеничком врелу, као и војнику који је страдао 1999. године.
-Ово је светао дан у коме се сећамо наших часних предака и њихових незаборавних војних дела, дан посвећен онима који су своје животе уткали у будућност Србије. Јавни споменици су увек незаобилазни симболи сваког града по коме се он препознаје, памти. Понекад, они и надахњују снагом поруке исказане кроз имагинацију уметника преточену у склуптуре или конструкције. Бројне жртве и страдања у устанцима и ратовима током XIX и почетком XX века, нису дуго година обележена јавним споменицима у Чачку и најближој околини. Тек по завршетку Првог светског рата, повећава се број индивидуалних споменика ратницима на гробљима, а потом и на плочама које су постављене на зидове цркава – рекла је у пригодној бедседи директорка Народног музеја Делфина Рајић.
Први споменик жртвама Првог светског рата подигнут је на Градском гробљу, и то свим жртвама укључујући и погинуле и умрле војнике централних сила. Наше сећање на прошлост и слављење одређених догађаја, процеса или личности, у модерно време редовно се везује за споменике и комеморативне праксе које их прате. Сви простори сећања имају материјалну симболику и функционалну улогу у процесу спречавања заборављања који је саставни и неизбежни део људског живота. Надгробни споменици, посебно ликовне и текстуалне поруке на њима, постали су важан део признате народне традиције о којој су у другој половини XX века почеле да се систематски брину многе установе културе у Србији, наводи Рајићка.
Већина обвезника из Атенице и Кулиноваца, подсећа историчарка уметности Рајић, који су мобилисани при избијању рата са Турцима 1912. године демобилисана је тек 1918. када се завршио Први светски рат. Шест година друговања с пушком, шест година борби и ратовања, хода беспућима, ратиштима и стратиштима. Рат с Бугарском 1913. почео је изненадним, мучким нападом на српску војску. Победом српске војске, а великим поразом Бугара на Брегалници, овај рат је брзо завршен. Из атеничке општине пало је више жртава, него у турском рату. Јула 1914. Аустроугарска објављује рат Србији. Ратно поприште, сада, знатно је ближе Атеници и Кулиновцима. Краљевина под вођством мудрог монарха Петра Карађорђевића, која је после пет столећа искорачила из окова Отоманске царевине, земља вредних сељака и борбених трговаца из чијих је кућа бар по једна мушка глава морала и хтела да одене српску униформу и дохвати се пушке. Па крене у бој, најпре против Турске, па Бугарске, па Немачке.
-Ми им се на овај скроман начин одужујемо: сећањем и поштовањем за ова јуначка дела. Одужујемо се нашим завичајцима чије су кости разасуте одавде до Крфа и чији подвиг припада незаборавним страницама светске историје – нагласила је с пијететом Делфина Рајић.
З. Л. С.
