Na vreme je shvatio da je na u selu izvesnija budućnost, iako stalno gleda u nebo i nada se rodnoj godini. Kako god da rodi, Petar mora svakodnevno da nahrani 60 krava i teladi. Zato, i pored školskih obaveza, jedan od najmlađih stočara u našem kraju puno radno vreme ispunjava na farmi i imanju.
Petar Plazinić (18), živi sa porodicom u Mršincima. Ne posustaju ni ostali članovi. Ipak, svi su stariji i nekako je od njih za očekivati. Ali, i najmlađi je odavno postao pravi srpski domaćin, odgovoran, posvećen porodici i kući. Ne sumnjamo da nađe vremena za prijatelje i svoju dušu, kad god može. I opet se ispreči ono ”ali”. On, kao hiljade drugih poljoprivrednika, ne može se nadati plati, ukoliko je zaista ne zaradi.
-Radimo svi, otac, majka, sestra, kada može zbog obaveza na fakultetu, i ja. Posao ne staje, svih 365 dana u godini. Gledam da pomognem mojima i budem dobar đak. Završio sam treću godinu saobraćajnog smera u Mašinskoj školi. Svaki dan mi je skoro isti, rad na imanju, onda škola, ili obrnuto – kaže Petar.
Iako izmenjeni, školski dani nisu mirovali ni prethodnih meseci, u vanrednom stanju. Petar je uspeo da se snađe i u drugačijim okolnostima. Možda nije morao svakog dana u školu, ali je prolećna setva bila u punom jeku. Da bi nahranili toliku stoku, Plazinići seju kukuruz na 15 hektara, detelinu, zob… Kada dođe vreme branja i žetve, odrade sami koliko mogu, a oslonjaju se i na pomoć komšija i prijatelja. Uzvrate i oni njima.
Ništa bez stare, dobre mobe! Oduvek je bilo – napominje Petar.
-Tako radimo poslednjih 20 godina. Odradimo sve što možemo sami da ne bismo plaćali radnike. Kako drugačije da opstanemo? Petra i našu ćerku Tijanu smo od malena vaspitavali da rade i zarade. Sve što su pokazali prstom – dali smo im, ali su morali za sve da se potrude. Kada Tijana dođe kući iz Zemuna, studira Visoku medicinsku školu, sleduje joj čišćenje štale. Znaju se i njene obaveze, ne može da ih eskivira – potvrđuje Nenad Plazinić, otac i glava porodice.
Plazinići dnevno predaju 350 litara mleka. Odavno su sklopili ugovor sa kragujevačkim predstvnikom firme ”Megle”. I, kako kaže Petar, svi su zadovoljni. Pokazalo se da su dobri i pouzdani kupci. Nekada je više ili manje mleka, što uostalom i zavisi od toga koliko je krava u datom trenutku moguće musti.
Ostalo je da pomenemo i ostale Plaziniće, baku Radojku (88) i majku Smiljanu, sve koji su zaslužni za stvaranje mladog i vrednog podmlatka.
Z. J.
Nama više ništa nije potrebno, samo da selo živi, da deca ostaju na svojim imanjima. Ionako nam se sela prazne – svestan je i Nenad.
Ko zna, možda se ne bi praznila da su mnogi od nas od malena naučeni da rade. Često se izgovaramo i tim mirisom štale. On bar brzo iščezne, ali ”ako ti majko ostanemo neradnici, teško svima nama”…
Naravno, to ne važi za Plaziniće i mnogo druge prave primere kako od malih nogu vaspitavati buduće preduzetnike, srpske domaćine, gazde i ono što je najvažnije – glave porodice…
