Ana je rođena je u Čačku, gde je završila osnovnu školu, a potom i čačansku Gimnaziju. Oni koji je pamte iz školskih dana, kažu da je volela i balet i manekenstvo i uvek bila odličan đak. Po završenim studijama medicine u Beogradu, specijalizirala je pedijatriju. Kao vrstan pedijatar, zaposlena je na Institutu za neonatologiju u Beogradu, gde sa najboljim srpskim stručnjacima iz te oblasti svakodnevno bije bitku za živote naših najmlađih, tek rođenih beba. Pored medicine, Anina velika ljubav je književnost.
Poslednjih nekoliko godina predstavila se srpskoj književnoj publici, prvo svojim pesmama, a potom i kratkim pričama. Objavila je tri zbirke poezije: „Performans“, „Fiesta“ i „Videla sam te izbliza“. Većina Aninih pesama i priča su ljubavne tematike. U pripremi je njena četvrta knjiga kratkih priča i pesama koja će uskoro ugledati svetlost dana, na radost njene, sve brojnije publike. Ana je ponosni član Udruženja književnika Srbije i Srpskog lekarskog društva. Možda je baš ta simbioza lekarske etike, požrtvovanja i plemenitosti, kao i književne inspiracije i nadahnuća, neka prava mera i putokaz koji Anu vode kroz život.
Poriv za iskazivanjem svojih misli, želja i osećanja kroz stihove Anu Smiljanić prati još od studentskih dana, pa i ranije. Na ohrabrivanje prijatelja odvažila se da se pre nekoliko godina predstavi publici poezijom, prvo preko društvenih mreža, a potom i svojom prvom knjigom. „Arte asocijacija“, međunarodno udruženje umetnika joj 2017. godine dodeljuje nagradu za „Pesnikinju godine“. U makedonskom časopisu „Stožer“, koji izdaje Udruženje makedonskih književnika, objavljeno je više Aninih pesama prevedenih na makedonski jezik. Nastavkom njenog literarnog rada ređala su se i priznanja, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Pored međunarodnih priznanja, Anino stvaralaštvo prepoznato je i u Srbiji, tako da je i tu ovenčana priznanjima od kojih izdvajamo književnu nagradu „Dušan Matić“ za očuvanje i negovanje književnog stvaralaštva, koju dodeljuje Književni klub „Dušan Matić“ iz Ćuprije.
Ovom objavom želimo da skrenemo pažnju na delo naše drage zemljakinje, gospođe dr Ane Smiljanić. Iako već poznata dobrom delu srpske, i delu međunarodne književne javnosti, sa Aninim opusom nedovljno su upoznati, kako Čačani u Čačku, tako i Čačani u Beogradu. Nadamo se da će se to vrlo brzo promeniti i da ćemo uskoro imati priliku da se sa Anom družimo na promociji njene sledeće knjige „Glumište nemih senki“, koja će uskoro izaći iz štampe.
Knjiga Ane Smiljanić „Fiesta“ predstavljena je u Kući Đure Jakšića u Beogradu 2018.
Udruženje Čačana u Beogradu
MEĐUNARODNE NAGRADE
Od Aninih međunarodnih književnih nagrada izdvojićemo sledeće:
– Međunarodna nagrada „La voce dei Poete“ – Verbumlandiart Regione Lazio, 2019. godine u Vatikanu, Rim, Italija, za pesmu „Zvona stih“;
– Međunarodna nagrada za knjigu godine, za zbirku poezije „Videla sam te izbliza“, 2019. godine. Nagradu je dodelila Fontacija „Takec“ iz Bitolja, Makedonija;
– Međunarodna nagrada za „Pesnikinju godine“ u 2019. godini u Makedoniji, sa nagradom pod nazivom „Bezvremena žena“, koju dodeljuje Fondacija „Takec“, Bitolj, Makedonija;
– Međunarodna nagrada „Branislava Bajs Papuša“, 2019. godine, koju dodeljuje Udruženje romskih književnika, povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma
– „Specijalna nagrada“ za priču „Zaklinjanje“ 2020. godine. Nagradu dodeljuje Verbumlandi Art asocijacija,sa sedištem u Italiji.
POSLE RASTANKA
Ja sam tebe
naselila u sebe
– u svoje sobe.
Više ne samujem.
I ja sam tebe uselio
na plave zidove
moje spavaonice
– više nisam sam.
Baš nam je lepo sada.
Ovako spojeni,
i između nas
pola grada.
Sad više nije važno
ko si ti,
a ko sam ja.
Ti si uvek želeo da me dižeš u nebo,
a ja, uvek da me juriš
po zidovima.
Ana Smiljanić
SNAGO
Za ovaj trenutak života
kad zatreperi moja snaga,
desetak redova napisah
dok zidovi zure izbrojani,
i ja okrenuta zidovima
čamim sa dlanovima
visoko ka nebu.
Čovek poznat ulazi u sobu,
izabran po satu i sakou,
visokom čelu… Opet desetak
redova o njemu, i to je sve.
Plafon je zaista bio tu i ranije
i opet je kroz njega nebo
čitalo moje dlanove
i opet ništa našlo nije.
Snaga steže i leže se gromada
u vratu, grudima… Leđa se raspukla
od kreča. Ko krivac pred streljanje
htela bih se uhvatiti za svoju vrbu,
za ljuljašku… Al’ pod, za noge srastao.
U dupljama očiju osećam vrelinu vatre,
kao da je namerno razgorevam
da ne zgasne. Puštam lagano,
da bi kapalo na stopala, na pod.
Ana Smiljanić
