„…Ливадама стада забелела
по брдима расула се села,
звук фрулице чобанске се ори
славуј пева као да говори…“
Стихови су песме „Добро јутро, Шумадијо“, коју је Гордана Стојићевић први пут отпевала пре скоро пола века. А чини се као да песма постоји много дуже, готово одувек. И није без разлога по њој названо Вече српске народне песме, које су Чачанима прошлог четвртка, 9. маја, приредили вероучитељ Ђорђе Радојковић и његови садашњи и бивши ученици Музичке школе „Др Војислав Вучковић“ и основних школа „Др Драгиша Мишовић“ и „Ратко Митровић“. Са позорнице Културног центра у Чачку подарили су још једну искру радости Светле недеље – публици која је до последњег места испунила Велику салу.
Концерт „Добро вече, Шумадијо“ почео је тропаром „Христос воскресе“ у извођењу хора ученика веронауке. И песме које су уследиле, не једном су и публику „распевале“. Томе су допринели солисти, Ленка Вујанић, Лена Чикириз, имењакиње Јана Столица и Јана Трифуновић, Анђелија Зоћевић, вероучитељ Радојковић и још десетак чланова овог јединственог хора и оркестра. Подсетили су нас на сву сликовитост песама давно написаних и мелодија непролазне лепоте.
– Иза нас су многе отпеване Литургије, дивни и ведри моменти дружења… Патријарх Павле је рекао: „Све што се дели у животу, има га мање. Али, када се љубав дели, ње је све више“… Тако и за свагда треба да имамо на уму – да само дела љубави остају! – рекао је на почетку концерта Ђорђе Радојковић.
Ово је трећи концерт који он, одмах после Васкрса, организује са својим ученицима. Сваки пут то је догађај у коме подједнако ужива публика и сви учесници. Такве су биле припреме и пробе за концерт, које су почеле одмах после Нове године, испричала нам је Ленка Вујанић, бивша ученица Музичке школе, сада студент на Музичкој академији у Сарајеву.
– Одабрали смо неке од најлепших народних вокално-инструменталних композиција. И ми, бивши ученици, радо смо се одазвали на позив нашег вероучитеља. Атмосфера и на пробама била је веома лепа, сви смо уживали и једва смо чекали сваки наредни сусрет. Наравно, ми који студирамо имали смо мање проба, али увек нам је било драго да се присетимо ранијих дружења. За све нас овај концерт, који постаје традиција, велика је радост – због расположења, опуштености, заједничког уживања нас и публике… А све у жељи да велики празник Васкрс увеличамо својом песмом и игром – рекла је Ленка Вујанић.
Њене речи да је у свему томе највећа улога вероучитеља Ђорђа Радојковића, који на посебан начин својим ученицима преноси љубав и према народној песми, показала је публика која је почетак и крај концерта дочекала уз вишеминутни аплауз и на ногама.
„На Ускрс сам се родила“, „Ој, весела, веселице“, „Ај, мене мајка једну има“, „Само песма зна“, „Тешко ли је љубит` тајно“, „Ноћ је тиха“, „Добро јутро, Шумадијо“… ниска бисера у њиховом извођењу учинила је да скоро два сата концерта делују као тренутак, а за вечност дубине и чистоте ових песама и осећања које буде у човеку.
„Хор и оркестар ученика веронауке, заједно са вероучитељем Радојковићем, пева на Литургијама у храмовима и манастирима Епархије жичке. Уз активно учешће у литургијском животу цркве, изводе духовну и народну музику, брижљиво чувајући српску традицију…“, речи су из програма концерта који ће, надамо се, имати и своју репризу, можда на некој отвореној сцени.
Текст и фото: В. Т.
ЗАХВАЛНОСТ
Осим Културном центру, учесници су за организацију и подршку захвалили професору историје Стефану Радојковићу, професору информатике Зорану Луковићу, студенту Музичке академије у Сарајеву Милијану Раковићу, Средњој музичкој школи, ОШ „Др Драгиша Мишовић“ и ОШ „Ратко Митровић“, КУД-у „Абрашевић“ и Фолклорном ансамблу „Дукати“. Кроз програм су публику водили Хелена Вилотијевић и Јован Новаковић.
