Ulazak u mladalaštvo obično je obeležen početkom telesnih promena. Adolescencija započinje aktiviranjem reproduktivnih sposobnosti, sazrevanjem polnih organa i pojavom sekundarnih polnih odlika, kao što su rast dojki, polna kosmatost itd, a završava se usporavanjem fizičkog rasta i polnom zrelošću
Adolescencija je specifičan period u životu svakog čoveka. To je razvojna faza između detinjstva i odraslog doba, koja bi trebalo da omogući preobražaj dotadašnje dece u zrele i samostalne odrasle ljude. “Prvo“ rađanje je inspiracija i kreacija roditelja, a “drugo“ – manje ili više kreacija svakog čoveka, adolescenta.
– Adolescencija se zaista može odrediti kao vreme „drugog rađanja“ i specifičan, često dramatičan i jedan od najznačajnijih perioda u stvaranju čoveka kao bio-psiho-socijalnog bića. Da bi deca postala odrasli, zreli i samostalni ljudi neminovno je da prođu kroz čitav niz preobražaja, pre svega na telesnom, a onda na intrapsihičkom i socijalnom planu. Najveći broj adolescenata prođe ovaj period bez teškoća, relativno mirno, ali nikada neprimetno. U svakoj normalnoj adolescenciji postoje krize, kolebanja, lutanja, periodi napetosti, usamljenosti, tugovanja … – objašnjava Katarina Dunjić Mandić, samostalni pedagoški savetnik i školski psiholog u Gimnaziji.
Adolescencija je zapravo period od 11. do 21. godine života, pa i 24. ili 25, kažu stručnjaci, u kome se dešavaju značajne promene u anatomskim, fiziološkim i emocionalnim funkcijama.
U ranoj adolescenciji (od 12-15. godine) adolescent je prokupiran svojim prvim pokušajima prilagođavanja na svoje “novo“ telo. Bori se protiv gubitka samokontrole u odnosu na novostečenu fizičku stranu i seksualna osećanja, protiv usamljenosti , izolovanosti i želje da ostane dete o kome će i dalje brinuti roditelji. U periodu srednje adolescencije (od 15. do 17,18. godine) glavni stresovi potiču iz nastojanja adolescenta da postane emocionalno nezavistan od svojih roditelja. U tom periodu vršnjaci stiču sve značajniju ulogu pri određivanju onoga što je (ne) poželjno.
Ulazak u mladalaštvo obično je obeležen početkom telesnih promena. Adolescencija započinje aktiviranjem reproduktivnih sposobnosti i sazrevanjem polnih organa i pojavom sekundarnih polnih odlika, kao što su rast dojki, polna kosmatost itd, a završava se usporavanjem fizičkog rasta i polnom zrelošću.
– Takođe, adolescent je preokupiran sazrevanjem svog tela. Masturbacija dobija važnu ulogu. Kod dečaka, kao provera fizičke snage, a kod devojčica, budući da je vezana za celo telo, dobija izraz u zainteresovanosti za estetski deo svog fizičkog izgleda – objašnjava psiholog.
Potrebe adolescenata su raznovrsne, ali dominiraju one za emocionalnom sigurnošću i pripadanjem, samostalnošću i slobodom. U svom osamostaljivanju, adolescent dolazi u sukob sa roditeljima kao nosiocima autoriteta, što aktivira i mnoge konflikte strukturirane u njegovoj ličnosti još u ranom detinjstvu, a što sve čini mladu ličnost buntovnikom.
– U takvoj situaciji usamljeni adolescent mora svoje roditelje da zameni novim figurama identifikacije, što dovodi do naglog usmeravanja ka vršnjacima i drugim socijalnim grupama. Ti odnosi sa vršnjacima imaju višestruku važnost – kao emocionalana podrška, provera novih vrednosti, iskušavanje nove slike o sebi. Mlade osobe su suočene sa novim ulogama, odnosima, interakcijama… Potreba za emocionalnom sigurnošću i pripadanjem u sukobu je sa novonastalom potrebom za odvajanjem od roditelja. Frustracije i konflikti izazivaju emociju srxbe, straha i teskobe, koje se često manifestuju kao provale besa, plača, raznih oblika protesta ili bekstva – kaže psiholog Dunjić Mandić.
Svi mladi ljudi su u ovoj fazi života neobični i neprepoznatljivi u odnosu na to kakvi su bili, a često i u odnosu na to kakvi će biti, što zbunjuje ne samo njihovu okolinu, već i njih same. Neke krize mogu da imaju i svoj negativni put kojim se ne afirmiše ličnost adolescenta, kojim on ne ide rastu i razvoju, već neadaptiranom ponašanju, destrukciji i samodestrukciji.
I. M.
