Смештена у пећини у Овчарско-кабларској клисури, у селу Дљин у близини Чачка, мала црква Кађеница, једна је од светиња које припадају Српској Светој Гори. Ово свето место чува сећање на настрадало становништво чачанског и драгачевског краја које је бежало од Турака.
– Након гушења Првог српског устанка, српски народ се нашао у још тежој ситуацији него пре њега, јер су турске репресалије биле изузетно јаке. Убрзо долази до нових побуна, прво Хаџи Проданова буна, а затим Други српски устанак. Прва и најважнија битка била је Битка за Чачак, која се одиграла у другој половини пролећа 1815. године. Током те битке Турци су били опкољени у Чачку, али су ради прехрањивања излетали у околна села. Током тих експедиција, становништво се склањало у збегове, а један такав налазио се у пећини са десне стране Мораве, удаљеној око 20 километара од Чачка. Турци су сазнали за тај збег и на улазу у пећину су запалили ватру од чијег дима су се угушили сви који су се унутар пећине сакрили. Због начина на који Срби у њој усмрћени пећина је добила име Кађеница. Тачан број људи који је настрадао није познат, али оно што се данас може утврдити, јесте да је у пећину могло стати до 600 људи. Кости страдалих откопане су тридесетих година 20. века и тада је урађена анализа по којој се видело да је ту било доста мале деце и старијих људи – рекао је Стефан Новичић, историчар.
Да настрадали цивили нису заборављени, показују и подаци о томе да су се верни и учени људи, пре много деценија трудили да и ми данас видимо и схватимо жртву сваког човека и детета који су неправдено угушени.
– Оживљавање приче о мученицима настрадалим у пећини Кађеници почиње између Првог и Другог светског рата, захваљујући највише епископу жичком Николају Велимировићу, који је у то време имао веома активан мисионарски рад у целој својој епархији у циљу стварања нових и обнављања старих верских култова и везивања становништва за православље и цркву. Црква је урађена и освештана 13. октобра 1940. године, уз присуство епископа Николаја Велимировића и других државних и војних великодостојника – рекао је Новичић.
Кађеница се налази на планинарској, туристичкој и верској мапи града Чачка. Испред пећине се налази велики крст који се може видети издалека. Прилаз пећини је омогућен, па сваке године велики број туриста и верника дође на место где су страдали мештани овог краја, да им ода почаст.
– Кађеница данас има важно место у култури сећања људи чачанског и драгачевског краја. Једно је од обавезних места за ходочашће Срба, када обилазе манастире Српске Свете Горе, јер ово место представља једно од симбола страдања српског народа у време ослобођења од Турака. У славу настрадалих, сваке године 28. јуна на Видовдан свештеници манастира Преображење служе опело – рекао је Новичић.
У оквиру пројекта Европске уније који се односи на уређење десет пећина на простору од Италије до Србије, на тој мапи из наше земље нашла се само пећина Кађеница.
Виолета Јовичић
