„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“
Дугиних је боја, перја од невероватно плаве и златножуте до црвенкасте и снежнобеле. Због тога се пчеларица сматра нашом најшаренијом птицом. Веома је особена и због начина живота. Обожава сунчање, права је „чистуница“, јер добар део дана проводи чистећи перје од паразита и у „купању“ у води и прашини. У овим активностима проведе и десет одсто свог живота. У нашим крајевима је гнездарица селица, која нам са југа долази од средине априла, па је један од весника пролећа. Иако тада прави велике колоније поред Западне Мораве, углавном низводно од Чачка, веома мало људи је зна.
За нашег саговорника Драгишу Гаша Петровића, пчеларица (лат. Merops apiaster, енг. European Bee-eater) је једна од најлепших птица на овим просторима.
– Често сам био у ситуацији да их само чујем, јер се редовно оглашавају у лету. Али, ко једном чује то оглашавање, никада га не заборавља, а највише подсећа на гргољање папагаја – описује Петровић и наводи да их, осим поред Мораве, можемо видети дуж обала Дичине и на Сувој Морави, јер им одговарају мозаични предели са ливадама и пашњацима, где у земљаним, пешчаним или лесним одсецима копају своја гнезда. Праве га и у старим коповима песка и шљунка, удаљеним од речних корита, као што је случај на Сувој Морави.
Тунеле у којима се гнезде копају у мекшим слојевима, а ти тунели могу бити дуги и до два метра, са проширењем на крају. Ту пчеларице уносе додатни материјал, најчешће остатаке инсеката којима се хране.
– На сеобу, из наших крајева према југу, крећу крајем септембра и почетком октобра. Зиму проводе у Африци, јер то намеће и њихов избор хране. То су разноврсни инсекти – пчеле, осе, стршљенови, вилини коњици… Све их лове искључиво у лету. Често одаберу неку суву грану у близини колоније и ту одмарају и осматрају лет инсеката – каже Петровић.
Занимљиво је и да не лове плен који је слетео на тло или на биљку. Пчелама, осама, стршљеновима, пре него што их поједу, избаце отров из тела, тако што их „трљају“ о грану на којој су.
Важи за друштвену птицу, често се одмарају у паровима или у групама. Њихова оригиналност у прављењу гнезда (на исти начин граде их само још ласте брегунице, често и заједно са пчеларицама) зна да им дође главе. Наиме, набујале воде река, у чијим обалама једном годишње праве гнезда (обично крајем маја или почетком јуна), понекад однесу читаве колоније ових птица.
Гнезди се у свим регионима Србије, око 60 одсто популације је у Војводини, подаци су Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Бројност им је у последње три деценије у благом порасту. У Србији је строго заштићена врста. Понекад је на мети пчелара, посебно ако су пчелињаци близу неке од колонија.
В. Т.
Фото: Драгиша Гашо Петровић
Извор „Птице Чачка и околине“, „Птице на длану“
