Aktivisti Fondacije „Tijana Jurić“ upozoravaju na sharenting, u slobodnom prevodu roditeljstvo na internetu, koja je poprimila ogromne razmere. Svrha postojanja ovakve grupe je deljenje dečijih fotografija i detalja iz njihovog ličnog života.
– Deljenjem informacija o njihovim životima i aktivnostima, roditelji doprinose onlajn identitetu svoje dece. Čak i ako ih ne poznajemo, na osnovu njihovih fotografija, saznajemo da treniraju košarku, ili imaju alergiju na antibiotike, pohađaju časove stranog jezika… Da li smo na ovakav način oduzeli najmlađima izbor da sami sebe predstave ili smo stvorili njihov identitet? Da li smo oduzeli deci anonimnost koju smo mi imali u detinjstvu? – upozoravaju aktivisti Fondacije „Tijana Jurić“. Jednoj grupi roditelja postavili su pitanje da li je u redu deliti detalje iz dečijeg života. Većina se složila da deljenje fotografija i informacija nije zlonamerno, već zbog ponosa ili vapaj za pomoć onima koji su doživeli slična iskustva.
– Vrlo često na svom fejsbuk profilu objavljujem fotografije svoje dece. Jednostavno, ne mogu da odolim kada ih vidim i bude mi još draže ako podelim radost sa onlajn prijateljima. Znam da su mnogi dobronamerni. Oduvek su roditelji prenosili svoja iskustva o deci. Moja majka je vrlo često, uz kafu, pričala o meni i bratu komšinicama i koleginicama na poslu. I one su drugima prenosili „vesti“ o nama. Možda se nisu širile munjevitom brzinom, ali su stizale i do ljudi do kojih nismo želeli da stignu. Mi, makar, imamo mogućnost da biramo šta ćemo podeliti sa drugima. Naši roditelji su, zbog iskrenosti i prostodušnosti, sve pričali, a ponajviše se žalili na svoju decu – primećuje jedna Čačanka, majka dva tinejdžera i jednog osnovca.
Koliko god da ima istine u njenim stavovima, aktivisti Fondacije upozoravaju na negativnu stranu dostupnosti informacija o deci. Kao prvi i najveći problem nameće se pedofilija.
– Činjenica je da postoje ljudi koji sa velikim zadovoljstvom čekaju fotografije dece sa letovanja. Prodaju ih i međusobno razmenjuju i potom koriste u najgore svrhe. Tu je i problem lokacije. Ako bi neko hteo da otme dete, značiće mu svaka informacija o tome kada je samo kod kuće, kada ima treninge, ko ga prati u školu. Takve informacije, pod lažnim imenima, moguće je pronaći na društvenim mrežama. Na kraju, tu je i onlajn identitet. Koliko god internet roditeljstvo može da pomogne, toliko može i da odmogne i zamagli liniju koja deli stvarni i onlajn svet. Da bismo zaštitili decu, potrebno je da im pružimo ono što smo mi imali, slobodu i anonimnost i da, kada za to dođe vreme, sami stvore svoje internet JA, uz našu kontrolu, a ne kroz nas – napominju aktivisti Fondacije „Tijana Jurić“.
Z. J.
(Izvor i foto Fondacija „Tijana Jurić“)
