Пасивност младих је горући проблем сваке локалне заједнице у Србији, што потврђују бројна истраживања. Покренути омладину да се активно укључи у друштво, да буде покретач промена, да ради на свом личном развоју, али и развоју целокупне заједнице је један од најтежих задатака који имају омладински радници, сматра Марјана Петронијевић, координатор чачанске Канцеларије за младе (КЗМ).
ОДАКЛЕ ПОТИЧЕ ПАСИВНОСТ МЛАДИХ?
Кроз разговор са својим колегама из других омладинских организација и удружења, како истиче Марјана Петронијевић, координатор Канцеларије за младе у Чачку, често је долазила до закључка да су млади у Србији, па и на подручју Града Чачка, генерално узев, врло пасивни и незаинтересовани за активизам у различитим сферама живота.
– Покушавамо да откријемо узроке због чега су млади незаинтересовани за активизам и волонтеризам. Један од узрока је, свакако, и пандемија која је пореметила животе свих нас. Међутим, то није једини разлог, јер је пасивност младих постојала и пре настанка вируса Ковид – 19, тако да је новонастала ситуација само додатно утицала на то. Један од могућих разлога се крије и у томе што млади данас највише свог слободног времена проводе у комуникацији на друштвеним мрежама или играју игрице. Поред школских обавеза које имају средњошколци, остаје им мало времена за ваннаставне активности, а ако и то мало времена усмере на виртуелну стварност, за волонтеризам и активизам нема места.
КАНЦЕЛАРИЈА ЗА МЛАДЕ СЕ НЕ БАВИ ПОЛИТИКОМ
Петронијевић сматра да разлози за неактивност младих имају и политички контекст:
– Живимо у времену када се све везује за политику и дели на две стране. Често се сусрећемо са тим да млади који желе да приступе Канцеларији за младе и постану активни у друштву бивају омаловажени од својих другова који наводе да КЗМ припада политичкој партији, а поред другара неретко и сами родитељи то говоре деци. На тај начин млади одустају од идеје да постану активни, да се развијају и искористе могућности које им омладински активизам пружа. Најтеже нам пада што на тај начин губимо потенцијално активне чланове друштва, а разлог је неинформисаност. Канцеларија за младе као организација не припада ниједној политичкој партији, млади се не искоришћавају у политичке сврхе, све активности и акције су за добробит свих младих у Чачку.
НАЈАКТИВНИЈИ У СФЕРИ ЕКОЛОГИЈЕ И ХУМАНИТАРНОГ РАДА
Како наводе у КЗМ, млади су најактивнији у сфери екологије, хуманитарног рада, спорта и културе. Екологија је данас постала једна од најважнијих тема у друштву, па је тако привукла и велику пажњу младих.
– Млади су често иницијатори еколошких акција. Иза нас су бројне акције које су биле усмерене на очување животне околине, као што су чишћење обала реке или неког дела града. Поред тога, бавили смо се и едукацијом младих у области екологије кроз организовање више еколошких кампова који су одржани на Каблару, где смо информисали младе о значају очувања животне средине, рециклажи, угроженим биљним и животињским врстама, обновљивим изворима енергије… Увек смо имали значајан одзив средњошколаца на организованим радионицама, из чега смо и извукли закључак да су им екологија и боравак у природи веома важани. Такође, млади су написали више пројеката у сфери екологије, као што је уређење, озелењавање и култивисање одређених простора, садња дрвећа, одржавање еколошких радионица – објашњава наша саговорница.
Млади се радо ангажују у хуманитарним акцијама, јер имају висок степен емпатије према људима, истиче Петронијевић.
– Када организујемо хуманитарне акције увек постоји значајан одзив младих, иако оне често подразумевају да активисти, који прикупљају новчане донације грађана за лечење неког детета или пакете помоћи, проводе време на отвореном, на високим или ниским температурама, киши, снегу… И поред тешких услова са којима се суочавају, увек радо дођу да помогну и често су иницијатори оваквих акција. Верујем да су наше хуманитарне акције увек успешне управо због њихове жеље да помогну. Не устручавају се да приђу пролазницима, некада не буду саслушани од суграђана, али их то никада не обесхрабљује, јер је жеља да помогну већа од тог пораза. Једна од омиљених акција им је „Осмех на дар“ коју спроводи истоимена студентска хуманитарна фондација већ 16 година у Србији, а ми смо партнери на локалном нивоу већ седам година. Ова акција подразумева прикупљање материјала за прављење новогодишњих пакетића намењених деци која су социјално и/или здравствено угрожена. Анимирамо наше сараднике – школе, вртиће, установе културе и све остале заинтересоване, да нам се придруже и поставе кутије за прикупљање слаткиша, грицкалица, играчака, књига и школског прибора, а затим их преузимамо и у нашем Омладинском клубу разврставамо материјал и правимо новогодишње пакетиће који ће деци измамити осмех. То говори о хуманости наших младих, који су у великом броју укључени у ову хуману мисију. И спортски догађаји у чијој организацији учествујемо су посећени, као што су спортске игре младих, полумаратони, бицикијада, разни турнири – каже за „Чачански глас“ Марјана Петронијевић.
В. С.
НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА ЗА МЛАДЕ
Влада Републике Србије је још 2015. усвојила Националну стратегију за младе до 2025. године, која, пре свега, полази од Устава Републике Србије и позитивних законских прописа (Закон о младима, Закон о волонтирању, Закон о образовању…) и утврђује основне принципе, правце и очекиване резултате деловања свих субјеката омладинске политике ка унапређењу друштвеног положаја и стварању услова за остваривање права и интереса младих у свим областима. Овај важан документ се заснива на стратешком опредељењу државе да ради са младима и за младе, и полазећи од циља постављеног у Закону о младима тежи обезбеђивању услова који ће омогућити да они у потпуности достигну своје потенцијале, активно учествују у друштву, доприносећи не само сопственом развоју, већ и развоју друштва. Све секторске политике треба да препознају младе и њихове потребе и потенцијале, да им омогуће учешће у: доношењу стратешких одлука, спровођењу, надзору, развоју политика за младе, реализацији различитих развојних пројеката, изради локалних стратешких докумената, доношењу одлука… У Националној стратегији за младе стоји да капацитети субјекта омладинске политике нису довољно развијени и да због тога треба интензивно радити на њиховом подизању, како би се повећао активизам младих.
