NAJKRITIČNIJE U TOVNOM GOVEDARSTVU
Pandemija korone uzdrmala je i sektor stočarstva. Velike turbulencije u proteklih nekoliko meseci prisutne su u govedarstvu, posebno u tovu i plasmanu junadi. Zbog povećanog uvoza i nemogućnosti očekivanog izvoza, pogotovo utovljene junadi, došlo je do značajnog pada cena na domaćem tržištu, što je mnoge stočare dovelo u vrlo nezavidnu situaciju. Za razliku od tovnog, mlečno govedarstvo je u boljoj poziciji. Proizvodnja se odvija normalno, a mlekare preuzimaju mleko uobičajenom dinamikom, bez ikakvog zastoja. A koliko su ovi novi uslovi privredjivanja i novonastali poremećaji na svetskom i domaćem tržištu zbog pandemije korona virusa uticali na stočarsku proizvodnju u čačanskom kraju razgovarali smo sa Nenadom Plazinićem, poljoprivrednikom iz Mršinaca.
Plazinići se proizvodnjom mleka bave već dve decenije, a tovom junadi 15 godina. Trenutno gaje 27 kvalitetnih krava muzara, od kojih mesečno proizvode od 12 do 13 hiljada litara mleka, što su na godišnjem nivou itekako značajne količine. Istovremeno u tovilištu imaju i 20 junadi. Kako ističu u ovom domaćinstvu, proizvodnja mleka danas nije toliko unosna kao što je bila u zlatnom periodu procvata srpskog agrara. Posao je mnogo zahtevan, a cena mleka godinama unazad ne prati troškove proizvodnje. Nešto značajniju zaradu u ovom poslu mogu da ostvare samo stočari koji gaje veliki broj mlečnih grla i njihova zarada se temelji na isporuci velikih količina mleka.
-Prošla su ta vremena kada je gotovo svako domaćinstvo u Mršincima imalo dve do tri krave. Mnoge porodice su živele od prodaje belog mrsa. Danas je situacija mnogo drugačija. U našem selu, ovom vrstom proizvodnje bavi se samo nekoliko domaćinstava koja se mogu prebrojiti na prste jedne ruke. Ipak, dobro je što se otkup mleka i u ovakvim okolnostima odvija uobičajenom dinamikom. Mi saradjujemo sa mlekarom „Megle“, mleko nam plaćaju po ceni od 37,80 dinara po litru. Dobijamo i dodatnih sedam dinara državne premije na svaki litar mleka. Državne subvencije kasne i tek sada nam je isplaćena premija za mleko za drugi kvartal godine – kaže ugledni domaćin iz Mršinaca i dodaje da ova vrsta proizvodnje uopšte ne bi bila isplativa da sami ne proizvode kabastu i zrnastu stočnu hranu. Jedino kupuju komponete za spravljanje koncentrata i takva praksa im znatno smanjuje troškove.
SAMO DA BIKOVE SKINU SA HRANE…
Kako ističe Nenad, ova godina je izuzetno teška za sve stočare koji se bave tovom junadi. Došlo je do velikog zastoja u plasmanu ove vrste robe zbog drastično umanjene potražnje za junećim mesom. U takvim uslovima svaka pomoć države je itekako značajna, bez obzira na to kada će novac stići na račune stočara.
-Iako sam uspostavio dobru saradnju sa „Nidom“, činjenično je stanje da su u ovakvoj situaciji, kada su tovilišta puna stoke, a potražnje opala, klaničari izloženi velikom pritisku. Država je izmenila uredbu i produžila rok za podnošenje zahteva za podršku tovnom govedarstvu, u visini od 20.000 dinara po grlu. Pet bikova iz tovilišta, prosečne težine od 720 do 730 kilograma, uspeo sam da isporučim klanici pred samo isticanje novoustanovljenog roka. I zahtev za sredstva podrške sam podneo poslednjeg dana pre isticanja roka. Ima mnogo stočara koji nisu uspeli da iskoriste ovu mogućnost, jer je tržište prezasićeno ovom vrstom robe. Smatram da bi bilo bolje da je država organizovala otkup junadi, kako bi svi stočari imali priliku da iz tovilišta „izbace“ bikove, koji su im svakoga dana na velikom trošku – objašnjava naš sagovornik.
Zahvaljujući dodatnoj podršci od 20.000, uz redovne subvencije od 15.000 dinara po grlu, prema mišljenju Plazinića, stočari će bar delimično umanjiti svoje gubitke:
-Bikove sam isporučio klanici po ceni od 1,7 evra po kilogramu. Od kada se bavim ovom proizvodnjom nikada nisam postigao veću cenu od 2,10 evra po kilogramu žive vage, tako da je svima nama, koji se bavimo ovim poslom, u ovim teškim okolnostima najvažnije da isporučimo junad. Manje komentarišemo cenu, jer nam je najvažnije da utovljena grla skinemo sa hrane, jer svaki dan koji duže provedu u tovilištu iziskuje dodatne troškove. U mom domaćinstvu smo od samog početka tov junadi posmatrali kao vrstu štednje. Ostavljali smo u tovilištu mušku telad, ponekad smo ih čak i dokupljivali, ali, generalno uzev, nismo očekivali da od toga ostvarimo bilo kakvu zaradu, već samo da nam se uloženo vrati. Za nas je to bio vid štedenje. U okolnostima kada nemate način da unovčite junad koju ste tovili od 12 do 15 meseci, pred velikim ste problem, jer to može da ugrozi celokupnu proizvodnju i stavi pod znak pitanja opstanak farme.
ZA OSTANAK MLADIH NA SELU NEOPHODNI BOLJI USLOVI!
Plazinić procenjuje da bi situacija u oblasti stočarstva mogla da se popravi kada bi iza stočara stajale moćne asocijacije, koje bi im omogućile zajednički nastup na tržištu i lakši plasman proizvoda. Ovako u njihovom odsustvu, sve je čista lutrija.
–U srpskim selima je sve više staračkih domaćinstava, a mladi odlaze u grad da se bave nekim unosnijim poslom, jer su, sasvim očigledno, subvencije koje obezbedjuje država još uvek nedovoljne da stočarska proizvodnja u svom razvoju krene nekom uzlaznom linijom.Ako bismo hteli da nam deca ovde ostanu, trebalo bi da imaju bolje uslove – bolju struju i internet, kanalizaciju, vodu, dobre puteve… Mi imamo dvoje dece, sina i kćerku, koji svoju budućnost ne vide ovde na selu, školuju se za neka sasvim druga zanimanja. Šta da im kažem kao roditelj, kada od kuće do centra sela nemamo ni valjanog puta. Reč je o putnom pravcu koji spaja Goričane sa Slatinom, jedna njegova deonica je uradjena još u Titovo vreme. Put je u katastrofalnom stanju, sve rupa do rupe… Ukoliko do proleća ne bude popravljen, pokrenućemo inicijativu u selu da samostalno prikupimo novac i betoniramo najkitičnija oštećenja – kaže Nenad.
Našeg sagovornika nismo pitali kakve planove ima za naredni period. Nismo hteli da mu stajemo na muku, jer se u njegovom tovilištu još uvek nalazi pozamašan broj junadi, o čijem plasmanu treba da se pobrine za koji mesec.
V. Stepanović
PODRŠKA DRŽAVE
Usled pandemije korone, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je izmenilo Uredbu o utvrdjivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvodjačima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi u otežanim ekonomskim uslovima i promenilo rokove za isporuku tovnih junadi i podnošenje zahteva za ostvarivanje podsticaja.
Proizvodjači, nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, prema najnovijoj izmeni uredbe, dobili su mogućnost da utovljenu junad, tešku najmanje 500 kilograma po grlu, predaju registrovanim klanicama do 20. novembra, umesto do 30. oktobra, kako je prvobitno bilo, i da nakon toga podnesu zahteve za podsticajna sredstva (20.000 dinara po grlu) Upravi za agrarna plaćanja zaključno sa 25. novembrom (prvobitni rok je bio 5. novemar). Važno je napomenuti da stočari za jedno isto grlo mogu da ostvare ukupno 35 hiljada dinara, s obzirom na to da naredne godine u periodu od 1. februara do 31. jula ponovo mogu podneti zahteve u okviru redovnog postupka za ostvarivanje podsticaja za tov junadi.
