ОВОГОДИШЊИ РОД ШЉИВЕ У ЧАЧАНСКОМ КРАЈУ ГОТОВО ПРЕПОЛОВЉЕН
ПРИНОСИ ОД ЧЕТИРИ ДО ПЕТ ТОНА ПО ХЕКТАРУ
За шљиву се обично каже да „може да роди и на камену“, али ова народна мудрост за ову годину не важи, јер су у њој владале изузетно неповољне временске прилике које су „обрале“ добар део рода овог, али и готово свих других врста воћа. На подручју читаве Србије, овогодишњи род шљиве умањен је за око 30 одсто, док је у чачанском крају готово преполовљен, наводе и стручњаци и произвођачи.
Упркос неповољним временским приликама које су обележиле ову сезони, шљивици Мила Тице из Прислонице, познатог чачанског воћара и произвођача ракије, солидно су родили. Овај вредни воћар, који шљиву гаји на приближно пет хектара, целокупан њен род ће прерадити у ракију, па због тога и не мари за откупне цене овог воћа.
– Овогодишњи род шљиве је лошији због неповољних временских прилика. У засадима који су родили и где су агротехничке и заштитне мере обављене како треба, може се рећи да је шљива умерено и квалитетно родила. Такви су и моји шљивици у Прислоници и Пријевору. Имао сам среће што нас није закачио град. Род јесте готово преполовљен, али су плодови квалитетни, доста крупни и пуни шећера, па ћу од њих испећи одличну ракију. Није добро ни кад шљива прероди, јер остаје јако ситна и смежурана, тако да у овим околностима сматрам да ћу бити на великом добитку, јер је за добру ракију изузетно важна квалитетна сировина. Управо због тога моје препеченице и имају врхунски квалитет, а то потврђују и бројна признања и награде које сам годинама уназад добијао на разним смотрама ракија и сајамским манифестацијама – рекао је за „Чачански глас“ узорни прислонички домаћин, иначе велики заљубљеник у воћарство и производњу воћних ракија, који полако приводи крају купљење шљиве. Иако је ранијих година имао далеко берићетнију бербу, од три, четири, па чак и пет вагона шљиве, ове године је у каце сместио око два вагона овог воћа.
Миле Тица производи пет врста ракије – дуњевачу, виљамовку, кајсијевачу, јабуковачу и шљивовицу, а неопходно воће за прераду обезбеђује из сопствених воћњака. Доминантно место у производњи заузима шљива. Како која сорта шљиве стасава, а има их око 25, купи их и ставља у каце, како би их припремио за ракију. Пре шест година је регистровао производњу, што му је омогућило да своју „Соколову сузу“, која има изузетан квалитет, пласира претежно на тржишту Аустралије, што му доноси добру зараду.
– Моје ракије су биле високо рангиране и редовно су ми доносиле награде на бројним такмичењима и сајамским смотрама. Моја „Соколова суза“ је обишла готово читав свет, стигла је до Јапана, Монголије, Канаде, Америке… Две фирме из Аустралије сада редовно откупљују моју ракију, тако да је има на читавом њиховом тржишту. Постигла је и одличну цену. Тренутно се ради и анализа „Соколове сузе“ за америчко тржиште, узорци се већ налазе у Чикагу, што сматрам да представља само формалност, јер је ова ракија прошла све неопходне контроле квалитета у нашој земљи – наводи Тица.
Добри познаваоци прилика процењују да је род шљиве у чачанском крају ове године преполовљен, док је на нивоу целе државе у зависности од локалитета умањен за 30, па чак и више процената. Директор чачанског Института за воћарство др Дарко Јевремовић истиче да постоји више разлога због којих је дошло до значајног умањења рода готово свих врста воћа, укључујући и шљиву, а то су, пре свега, позни пролећни мразеви и снег управо у периоду цветања. Лоше временске прилике су условиле и лошију оплодњу воћа, што је резултирало опадањем заметнутих плодова и тиме проредило род. Поред тога, било је и елементарних непогода, олујног ветра и града, што је, такође, нанело велика оштећења засадима који су имали добар род.
– Овогодишњи род шљиве, генерално узев, биће далеко мањи од вишегодишњег просека. Када говоримо о западној Србији, ситуација се разликује од села до села. Имате воћњаке који су без икаквих оштећења, који су јако добро родили, док на неким другим локалитетима нема ни једног јединог плода, тако да је управо тај микролокалитет одиграо велику улогу. Ове године је примећена и појава да је у нижим пределима воће опстало, то јест, да шљива није претрпела оштећења, док је на нешто већим надморским висинама, на истом локалитету, значајно оштећена, где су се појављивали ти инверзиони мразеви, што није честа појава у нашем крају – каже директор чачанског Института за воћарство.
Др Јевремовић, такође, додаје да се приноси разликују од случаја до случаја. У воћњацима који нису претрпели никаква оштећења, они су рекордни, док има и таквих засада шљиве где није остао ни један једини плод.
– Рачуна се да је у неким рекордним годинама у Србији принос шљиве био око девет тона по хектару и тада је укупни род овог воћа износио око 650.000 тона са приближно 70.000 хектара. Ако је род шљиве преполовљен, сматрам да њени приноси у овој сезони неће бити већи од четири до пет тона по хектару, а вероватно и нижи. Имали смо јако висок родни потенцијал воћа на почетку нове сезоне, али због свих наведених временских неприлика, род је значајно умањен. Дефинитивно, имаћемо мање шљиве како за ракију, тако и за прераду. Ове јесени, неки воћари неће пећи ракију, јер им шљива није родила, али ће ракије бити довољно захваљујући добром прошлогодишњем роду. Надамо се да ће следећа година бити наклоњенија произвођачима овог воћа и по родности и по квалитету плодова – објашњава др Јевремовић.
Слаб род шљиве прати и ниска откупна цена. „Чачанска лепотица“ (браница) је на почетку откупа била 50 динара по килограму, да би касније њена цена пала, док се шљива за прераду у ракију плаћала од 30 до 35 динара. Очекује се да ће цена „стенлеја“ и „чачанске родне“ бити нешто виша, управо због малих количина које се нуде на тржишту.
Конзумна шљива се, према речима Јевремовића, и ове године откупљује, пре свега, за тржиште Западне Европе. Пре почетка рата са Украјином, шљива је ишла претежно на тржиште Русије.
В. С.
