ОБЕЛЕЖЕН ДАН УСВАЈАЊА ЗАКОНА О УПОТРЕБИ ЗНАКОВНОГ ЈЕЗИКА
Знаковни језик је за већину глувих особа једини на коме се могу споразумевати са свим другим људима. За комуникацију са чујућима велики значај имају тумачи знаковног језика, којих је у Србији и даље мали број. Веома мало државних институција има ове тумаче, а на локалним нивоима стање је драстично лошије. Закон о употреби знаковног језика усвојила је Народна скупштина Републике Србије 28. априла 2015. године, као и Алфабет српског знаковног језика. Овај датум обележава се као Дан усвајања овог веома важног закона.
За протеклих седам година направљени су тек мали кораци како би се овој популацији олакшале свакодневне активности, а највећи проблеми су у образовању, судству и пружању здравствених услуга. На све ово указали су данас на Градском тргу у Чачку чланови Међуопштинског удружења глувих и наглувих са седиштем у Чачку и њихови гости из многих градова Србије, као и представници Савеза глувих и наглувих Србије.
У циљу промовисања Српског знаковног језика и упознавања шире јавности са постојањем овог Закона, како би се више примењивао у пракси, грађанима су дељене брошуре алфабета српског знаковног језика и Закона о употреби српског знаковног језика.
– Ова акција је веома важна за нас, јер желимо да покажемо и на овај начин да постојимо, да смо способни и активни и да укажемо на значај знаковног језика који нам је потребан као матерњи чујућима. Закон о употреби знаковног језика још се не спроводи како би требало, али се ми боримо да се ова област унапреди у сарадњи са Градом Чачком, надлежним Министарством и Савезом глувих и наглувих Србије. Желимо да укажемо и да су нам потребни тумачи за све активности у животу, а посебно за здравствене услуге. Према Закону, свака установа треба да има тумача знаковног језика, Општина, Дом здравља, Болница… То се нигде не спроводи, тако да се углавном сами сналазимо – рекла је Зорица Петковић, председница Међуопштинског удружења глувих и наглувих Чачак, које обухвата чланове и у Горњем Милановцу и Лучанима. У Удружењу укупно има око 70 чланова.
Данашњу акцију и промоцију су финансијски помогли Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Град Чачак.
У чачанском Дому глувих и наглувих данас је одржан и састанак руководстава и чланова удружења из целе Србије, на коме су разматране активности и планови за унапређење квалитета живота глувих и наглувих.
В. Т.
Као и највећи број тумача знаковног језика, и Чачанка Дијана Васиљевић научила га је пре него што је проговорила српски, јер је рођена у породици глувих родитеља. Од пре годину дана је и професионалан тумач, а поред ње овим послом се у Чачку бави још само Далиборка Богдановић.
– Мој цео живот је прошао у превођењу, где год да сам ишла са родитељима била сам њихов преводилац… Знаковни језик није тежак и мислим да је могуће организовати неке часове и за све чујуће који би желели да га науче – каже Дијана и указује на још једну честу заблуду: Српски знаковни језик је јединствен. Сваки народ има свој знаковни језик. Сличности има, објашњава, али постоје разлике у знаковима.
Како каже Дијана, нажалост, овај језик се у Србији и даље мало цени, а неопходан је у свакодневном животу великог броја људи. У време пандемије глуви и наглуви имали су велике проблеме, посебно када су одлазили код лекара, јер, поред тога што је „читање са усана“ било немогуће због маски, недостатајали су им и професионални тумачи који би олакшали споразумевање.
