У МОРАВИЧКОМ ОКРУГУ ПРИВЕДЕНА КРАЈУ СЕТВА ОЗИМИХ СТРНИНА
ОВЕ ЈЕСЕНИ ЗАСЕЈАНО МАЊЕ ПШЕНИЦЕ
Сетва пшенице на подручју Моравичког округа се полако приводи крају. Није обављена само на тешким земљиштима, јер су пољопривредници чекали кишу, а то је само на пет до десет одсто планираних површина. Раније се оптимални рок за сетву хлебног зрна рачунао од 20. до 30. октобра, али се последњих година, од када су климатске промене постале израженије, овај важан посао обавља и током новембра. Штавише, показало се да су бољи усеви пшенице засејане чак и петнаестак дана након истека оптималног рока.
Кад се сетва пшенице обавља током новембра, пољопривредни стручњаци саветују да се количина семена повећа за десетак до 15 одсто. Све новије сорте семенске пшенице су еластичније у погледу рокова сетве у поређењу са старијим сортама.
У претходној години је на територији Моравичког округа засејано око 14.000 хектара стрних жита (око 8.000 хектара пшенице, 2.500 хектара јечма, 1.500 тритикалеа, 1.500 овса и око 300 хектара ражи), што је у границама вишегодишњег просека. Ове године је зима била релативно блага и ратари су се понадали да ће имати добре приносе хлебног зрна, али су они подбацили и по кавалитету и по количини због лоших временских прилика. Баш у периоду када је требало обавити заштиту усева од фузариоза, механизација није могла да уђе на парцеле због обилних мајских киша, тако да су изостали неопходни хемијски третмани, што је доста утицало на пад приноса.
Ове јесени, према речима Милана Дамљановића из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак (ПССС Чачак), пољопривредници су били за 10 до 20 одсто слабије заинтересовани за сетву озимих стрнина, а нарочито пшенице.
– Лош квалитет и смањени приноси нису били једини разлози због којих су поједини пољопривредници одустали од сетве пшенице. На њихову одлуку је пресудно утицао велики пад њене цене, сада је само петнаестакдинара по килограму и уколико се узму у обзир сви економски показатељи, калкулација говори да је реч о једној неисплативој производњи. Заснивање једног хектара пшенице кошта око 500 евра, а да би се покрило само оно што је уложено, принос ове ратарске културе би требало да буде минимално шест тона. То се код нас рачуна у неки просечно добар род, тако да ту слабо шта остаје пољопривредном произвођачу – објашњава Дамљановић. сетве пшенице. Пресудни утицај на то је имао велики пад њене цене, тренутноје само петнаестак
Пшеница се у чачанском крају, па и на подручју читавог Моравичког округа и не гаји као нека економски значајна култура, већ се више користи за исхрану стоке. Такође, пшеница је култура коју наши пољопривредници традиционално гаје, пре свега, због хигијене земљишта и плодореда.
– При овим ценама пшенице и овој висини субвенција, тврдим да пољопривредници у некој европској земљи апсолутно не би ни сејали пшеницу. Међутим, то је код нас на неки начин традиционално, пшеница је култура коју људи воле, па чак и ако губе на њој и због тога неће бити неки значајан пад у површинама, можда двадесетак одсто. Ипак, ове јесени посејано је више пшенице „са тавана“, није забележена нека већа потражња за декларисаним семеном, а то у старту значи за 10 до 20 одсто умањене приносе, без обзира на то каква ће бити година – наводи наш саговорник.
В. С.
