У воћњацима широм Моравичког округа, гране шљиве савиле су се до земље од рода. На задовољство произвођача, упркос и не тако повољним временским условима, и квалитет је добар. Матеја Мајсторовић из чачанског села Рајац, под шљивом има око три хектара које обрађује заједно са својом породицом.
– Род је бољи у односу на прошлу годину, бар у мом воћњаку, са сортом стенлеј сада сам на половини. Мислим да ће ове године укупан род свих сорти бити око 25-30 тона, што је јако добро. Ова година је била јако тешка, како за мене, тако и за остале колеге пољопривреднике. Од раних и касних мразева, па до обилних градова и на крају суша, ове године ништа није било на нашој страни. Квалитет је релевантан, мраз није оштетио мој воћњак, али је зато град уништио 70 одсто овогодишњег рода – рекао је Матеја Мајсторовић из Рајца.
Улагања су велика, а цена од године до године варира. Оно чему се надају сви произвођачи, још на почетку године јесте да ће моћи да покрију трошкове, али и да имају пристојну зараду.
– Већи део посла урадимо сами, породично, али наравно имамо и раднике. Ове године плаћали смо 400 динара по сату, превоз и храна су били наши. Цена је слаба, лошија је од прошло годишње. Откупна цена за прву класу је у почетку била 50, сада је око 35, 40 динара, док је за индустрију од 25 до 35 динара. Бербу сам завршио, нешто још иде за индустријске потребе, за ракију, џемове и сушење, а остатак ћу оставити себи за ракију – рекао је Мајсторовић.
Иако шљиве ове године има много више, него прошле, стручњаци кажу да је због непогодних временских услова, пре свега, раних мразева и града који је погађао Моравички округ више пута од почетка године, род и овог лета десеткован и то за око 30 одсто. Према речима др Дарка Јевремовића, директора Института за воћарство, очекивања су да ће ова година бити просечна када је реч о воћним врстама.
– У локалитетима где није било проблема са позним пролећним мрезевима, род шљиве је изузетан, јако су високи приноси и квалитет рода је прилично добар, што сведоче и бројни купци. Шљива се добро продаје, велика је потражња од дестилерија и произвођачи су задовољни.. Година је тако добро кренула, да смо очекивали изузетно родну годину у воћарству, са приносом од 1,6 тона воћа, али због временских непогода, то је умањено – рекао је др Дарко Јевремовић.
У зависности од тога у ком се подручју гаји воће, зависи и род и квалитет, у појединим деловима земље има и воћњака који, нажалост, немају рода уопште.
– Велике су штете и код јабуке, посебно у западној Србији, управо због пролећних мразева, штету је претрпела и вишња, трешња, малина, нешто боље је прошла купина. Не можемо извући неки генерални закључак, све зависи од самог локалитета где се воће гаји. Имамо примере да у истом селу имамо воћњак који је изузетно родио, док је други воћњак у непосредној близини без једног јединог плода. У западнијим деловима од Чачка ситуација је нешто лошија, ту је мраз направио већа оштећења. На већим надморским висинама шљива је остала, није дошло до измрзавања, док су у равничарским пределима воћњаци претрпели највећа оштећења, где је температура у равници била минус шест и ту је потпуно измрзла – рекао је др Јевремовић.
Виолета Јовичић
