ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА РАДОВА ЉУБИВОЈА И МИЛОВАНА Љ. ИВАНОВИЋА
Уз тактове песме „Тамо далеко“, за викенд је, у холу Културног центра, Гуча, отворена изложба радова Љубивоја и Милована Љ. ИВАНОВИЋА
У сарадњи са Удружењем самоуких сликара и вајара Драгачева а поводом значајног јубилеја, 50 година рада Удружења, у Културном центру општине Лучани, Гуча отворена је изложба радова Љубивоја и Милована Љ. ИВАНОВИЋА. У присуству великог броја љубитеља уметности говорио је Милован Љ. Ивановић који је велику подршку добио од своје породице.
Са уметничким радом оца и сина Ивановића присутне је упознала Снежана Костић, председница Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева.
Реч, две о Ивановићима…
Љубивоје Ивановић (1950- 2007)
Вајарством је почео да се бави осамдесетих година прошлог века.
Радио је, углавном, плитке рељефе са ликовима светитеља. У дрвету је овековечио све што је волео и тако своје снове сачувао за вечност, победивши пролазност живота. У његовим остварењима се јасно очитава духовност и приврженост вери. Наглашена је игра светлости и сенки, коју је постизао такозваним подрезивањем. Завршну обраду и нијансирање икона вршио је разним врстама лакова и садолина. Радио је као машински техничар у Индустријском комбинату „Гуча“. Члан Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева је био од 1991. године.
Милован Љ. Ивановић (1981)
Уз оца Љубивоја почео је рано да се упознаје са својствима дрвета, па да и сам резбари. Радио је у техници плитког и високог рељефа, а као додатни израз је наносио боје и премазе.
Надахнуће за нова остварења у дуборезу исказао је код украшавања комада намештаја. Сложеним изрезивањем геометројских орнамената вешто изводи стилизоване реалистичке уникатне мотиве и фигуре, што намештају даје аутентичност.
Често користи и технику украшавања са дубљим урезивањем, где се простор и маса међусобно преплићу, а поједини делови рељефа су толико избочени да се чини да продиру кроз простор.
У Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева је, следећи оца, ступио већ као тринаестогодишњак, 1994. године. Њихови радови су приказивани на бројним изложбама широм Србије. Завршио је машинску техничку школу, запослен у Индустријском комбинату Ливница у Гучи. Живи и ствара у селу Турица.“
Још једном смо показали да варош Гуча и цела општина Лучани и те како има чиме да се подичи.
Музички печат на овај још један у низу дивних догађаја, дали су Драган Павловић, капелник оркестра „Драгачевске трубе“ и Душан Вукићевић, солиста на гитари.
Радови ће у нашој установи бити изложени до 14. јуна.
