Уметничка галерија ,,Надежда Петровић“ у сарадњи са Народним музејем Србије у Галерији ,,Рисим“ организовала је отварање изложбе ,,НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ: без боје“. На изложби су представљени цртежи Надежде Петровић који се чувају у Колекцији Народног музеја Србије. Изложбу су свечано отворили директор Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ – Бранко Ћаловић , кустоскиња и ауторка изложбе – Евгенија Блануша и директорка Народног музеја Србије – Бојана Борић Брешковић .
Бранко Ћаловић изјавио је да се нада да смо се сви ове године, када обележавамо 150 година од рођења Надежде Петровић, на достојан начин одужили њеном великом имену и уметничком делу, скренувши пажњу да се Галерија потрудила да тај приступ буде мултидисиплинаран и комплексан, каква су била и интересовања Надежде Петровић. Он се овом приликом захвалио Народном музеју Србије, као матичној установи са којом је Галерија сарађивала током програма обележевања јубилеја, почевши од изложбе одржане у Галерији РТС – а, преко изложбе ,,Надежда Петровић. Модерност и нација“ која је гостовала у неколико градова у земљи и регииону, до изложбе цртежа Надежде Петровић која је сада отворена.
,,Сви ми смо навикли на Надеждин колорит и гестуозност, на Надежду са бојом, на Грачаницу, Дереглије на Сави, Булоњску шуму, а сада имамо прилике да видимо и драгоцене цртеже који се чувају у фундусу Народног музеја Србије и који су управно наменски за Надеждин јубилеј ове године доступни широј публици с обзиром да су се раније могли видети само појединачно и не овако груписани.“
Кустоскиња изложбе Евгенија Блануша, музејска саветница Народног музеја Србије објаснила је да нема директних аналогија између Надеждиних цртежа и сликарских дела јер се она није цртежом припремала за слику већ јој цртежи служили првенствено за вежбање руке. У њима се може открити поимање слободе модернистичког начина изражавања, супротно тадашњим важећим академским начелима. Нежност коју није поседовала у сликарству одразила се управо у цртежима.
,,Она углавном није цртала на онај пикторални начин како су то радили неки други велики сликари. Међутим, цртежи се не могу изоставити јер они на свој начин документују карактеристике њеног стваралаштва и показују њену елементарну предиспозицију према сликању. У цртачком опусу Надежде Петровић могу се уочити различите групе радова. Са једне стране тврђи, оштрији и више графички цртежи попут бројних актова који потичу из времена њеног школовања у Минхену, али из каснијег периода, рађени по моделима који имају карактер студијских радова насталих у серијама. Са друге стране, то су флуидни цртежи, нежне графичке измаглице у којима је Надежда лаком руком и танком линијама дотигла оно што се метафорички може поставити у дилему односа стварног и нестварног. Она је нагласила да ,,Надеждини цртежи нису едукативни, наративни, истраживачки већ изражајни и имају подлогу која је чисто естетска.“
Директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић истакла је да веома цени када један град има велико поштовање према култури као што је то показао Чачак у току ове али и ранијих година.
,,Вечерас Народни музеј Србије представља у Чачку изложбу посвећену Надеждином стваралаштву ,,Надежда Петровић: без боје“ идући у сусрет свечаном обележавању Дана града Чачка 18. децембра и 615 година од првог помена града у писаним изворима, уједно још један омаж великој српској уметници у њеном родном граду дуге историје. Реч је о цртежима као медију по себи, од бележака до студијских радова упућујући на значај цртежа у односу на сликарски опус Надежде Петровић који се чува у Збирци цртежа и графика југословенских уметника 20. века. То су свеукупно 173 рада, док је на изложби приказано 75 цртежа израђених оловком, угљеном и тушем. Цртежи су настајали брзо, спонтано, у једном гесту. Њен цртачки опус можемо разумети само под условом да посматрамо њено целокупно дело. Стога се чини неизоставним да у овој посебној годишњици, изражавајући поштовање из културе и уметности, публици представимо и овај део њеног ставралаштва који баштини Народни музеј Србије, отварајући овим чином нове перспективе за стручна и научна сазнања“.
Цртежи обухватају период од 1894. до 1912. године. Чувају се као појединачна дела и у блоковима. Настали су током Надеждиног рада у Београду и на њеним студијским путовањима по Србији и Риму. Цртежи представљају значајна сведочанства о Надеждином цртачком умећу, сликарском напредовању, запажању и мотивима који су је интересовали, а највише о њеној безграничној енергији која је водила кроз просторе целе Србије и кроз оближње европске градове где су ови радови настајали. На њима су забележени портрети, студије људског тела, предели, ведуте, упечатљиви профани и сакрални објекти, призори из живота.
Додатна ексклузива изложбе је изложени цртеж Надеждиног оца Димитрија Мите Петровића. На њему је портрет мале Надежде. Настао је око 1878. године када Надежда има пет година и са породицом живи у Чачку.
Пред чачанском публиком цртежи ће бити изложени до 20. јануара 2024. године у простору Галерије „Рисим“.
Фотографије: Бус плус продукција
