ЗАНАТСКИ РАД И ИГРАЊЕ БОЈАМА ЧАЧАНКЕ ИВАНЕ ТРЕСАЧ
Рођена је у Чачку, где се и вратила по завршетку студија у Београду. Дипломирани је правник и тренутно се бави административним пословима у породичној књиговодственој агенцији. Такође је и лиценцирани медијатор – посредник у мирном решавању спорова. Иако је професионално у друштвеним сферама, од малена се интересовала за креативне хобије. Нарочито је привлачило цртање минијатура и рад са глином. Данас, како каже, има превише хобија, од прављења накита и хеклања, преко свирања укулелеа, до плеса. Током студија је плесала аргентински танго, а сада открива покрете оријенталног плеса. Заљубљеник је у учење и престала је да броји завршене едукације. Тренутно похађа обуку за веб дизајн. Овако се за “Чачански глас” представила наша суграђанка Ивана Тресач, а пажњу је привукла необичним накитом изложеним на једном од градских сајмова.
Ивана Тресач, као и њен накит, осваја елеганцијом, коју карактерише једноставност и сажетост. А за многе је лепота баш у једноставности.
– Израда накита је хоби коме посвећујем највише слободног времена. Почела сам да правим накит пре више од три године. Нисам сигурна одакле идеја, увек сам имала потребу да нешто правим и бојим. Експериментисала сам са различитим пројектима, али сам се на накиту највише задржала – започиње причу наша саговорница.
Накит који Ивана прави је разноврстан, брошеви од глинене масе, минђуше од полимерне глине, осликане дрвене огрлице, прстење од посребреног бакра са полудрагим каменом. А током зимских месеци хекла вунене аксесоаре, турбан траке, беби чизмице и капице.
– Инспирација настаје на различите начине. Брошеви су били идеја моје мајке, тражила ми је да јој направим нешто чиме би закачила кардиган. Пошто сам добила многе позитивне реакције, наставила сам да их правим у разним облицима. Углавном су то мотиви из природе, цветови, лиске, животиње и пејзажи. Неке идеје пронађем на интернету, али се увек трудим да додам нешто своје. На пример, огрлице од дрвених обојених куглица су већ виђене, али их обогаћујем прецизним тачкањем, налик на уметност мандале. Нешто необично, што нигде до сада нисам видела су минијатурни пејзажи које радим пирографом на малом комаду дрвета. Спајањем са основом од нерђајућег челика настају уникатни прстенчићи. Ови комади углавном освоје срца необичних и креативних особа, најчешће су то колеге рукотворци – искрено каже Ивана.
Саговорница “Гласа” генерално ужива у стваралаштву, од идеје и експериментисања, па до момента када настане нешто лепо и функционално. Занатски рад рукама и играње бојама је опоравља и делује терапеутски. Оно у чему дефинитивно не ужива је шмирглање, лакирање и поспремање нереда које креативци оставе након рада.
– Волим природне материјале и њима тежим. Користим дрво, бакар, природно полудраго камење, глинену масу минералног састава, плетиво од комбинације акрила и вуне, као и антиалергијски нерђајући челик. Користим и полимерну глину, која није природан материјал, али је јако популарна, јер је практична за рад код куће – напомиње Ивана.
Више информација заинтересовани могу пронаћи на инстаграм профилу it_rukotvorac. Раније су њени радови могли да се набаве у једној концепт радњи на Дорћолу, у Београду, као и на сајту где се оглашавају рукотворци, али тренутно само на инстаграму.
– Такође, претходних месеци је одржано неколико манифестација у Чачку, где смо и ми рукотворци излагали своје радове. Било ми је задовољство да учествујем на сајму “Креације и рукотворине” у Народном музеју, у организацији Удружења “Наше дрво”, затим на фестивалу “Зимска чаролија на Морави”, који је организовао Спортски центар “Младост” и “Сајму локалне хране” у Дому културе, у оквиру “Моравског маркета”. Захвална сам организаторима и драго ми је да је све више лепих садржаја у нашем граду – каже наша саговорница.
За сада не планира да јој рукотворине постану посао, већ самоодржив хоби. Имала је предузетничку радњу и свесна је обавеза, како економских, тако и временских.
– Није нарочито реалистично да мануелна производња буде посао, осим ако је реч о производњи луксузне робе. Код предмета које ја правим, то би било могуће једино са већом производњом, али тада би трпео квалитет и моје уживање у процесу стварања. За сада је, ипак, само хоби – реално процењује Ивана.
Наравно, планира да се више посвети радовима и да повећа присуство на друштвеним мрежама. Разматра идеју о учлањењу у неко удружење, или оснивању новог са рукотворцима.
– У нашој земљи и региону је огроман број талентованих рукотвораца и, оно што је мени посебно драго, постоји међусобна подршка и осећај заједнице. Посматрање других као конкуренте је бесмислено. Пратим дела колега са уживањем и постоје невероватни мајстори својих вештина чијим радовима се дивим. Верујем да треба поштовати сваки труд на стварању нечега лепог и корисног. Зато рукотворине и заслужују да буду цењене, а мислим да то све више и постају – нагласила је Ивана Тресач.
Н. Р.
Фото: Архива саговорнице
ПЛЕС, ОДЛИЧАН ХОБИ И ВИД РЕКРЕАЦИЈЕ
– Плес је одличан хоби и вид рекреације. Током студија у Београду била сам члан Клуба “Tango Milonguero” и даље мислим да је танго један од најлепших плесова. Оријентални или трбушни плес је нешто потпуно ново за мене. Инструкторка плеса је, такође, свестрани креативац, упознале смо се баш када смо обе излагале рукотворине. Нашу почетничку групу чине сјајне жене, тако да је лепо дружење и рекреација – са пуно елана наглашава Ивана.
УКУЛЕЛЕ, ЈЕДНА ОД ВЕЛИКИХ ЉУБАВИ
– Укулеле је, такође, једна од мојих великих љубави. Када сам пре неколико година научила да свирам гитару, убрзо сам пронашла и потпуно се посветила укулелеу. То је мали жичани инструмент са Хаваја. Постоји заблуда како је то мала гитара или инструмент за децу. Иако јесте погодно и за децу, у свету је популаран међу свим генерацијама. Свака песма која може да се одсвира на гитари, може и на укулелеу. За мене песме звуче још лепше, а релативно је лак за учење. Свима који желе да науче да свирају неки инструмент, препоручујем укулеле, без обзира на године – одушевљено каже Ивана.
