Највећа жеља породице Спасојевић била је да њихов Ђорђе добије шансу да ради. Када смо пре две године били код њих, мајка Јасмина рекла је да сања о томе да њен син има своју фирму, преко које ће уплаћивати стаж. Захваљујући државним субвенцијима, та жеља им се прошле године остварила. Са 18 месеци радног искуства, овај двадесетчетворогодишњи младић се приближава, чинило се, недостижној инвалидској пензији. Рад у креативној радионици, смештеној у њиховом стану, представља му велико задовољство. Он и Јасмина тренутно маштају о томе да имају своју радњицу у граду, у којој ће моћи да изложе и продају све сувенире које праве – разне, веома лепе рукотворине. Купци који их, углавном, налазе преко фејсбука и инстаграма, могу и сами да креирају свој производ, а Спасојевићи сваку њихову маштарију знају да претворе у стварност.
Ђорђе је завршио Школу за основно и средње образовање „1. новембар“, у којој је стекао диплому помоћника књиговесца. Кратко, у оквиру јавних радова, био је помоћник домара у својој некадашњој школи. Шансе да као особа са инвалидитетом добије неки трајнији посао биле су веома мале. Спасојевићи се нису мирили да остане у четири зида, без икаквог занимања. Пре неколико година Јасмина је осмислила целу причу и укључила сина, који је полако савладавао занат. А онда је стигла и драгоцена помоћ од државе.
– Добили смо на републичком конкурсу новац за покретање фирме. Та средства су нам значила, јер смо стекли сигурност да можемо на време да испунимо све обавезе – порез и доприносе за социјално и пензионо осигурање. Био нам је циљ да Ђорђе оствари две године радног стажа до своје 25 године, јер тако стиче право на пензију… Радња на његово име и даље постоји, и после уговореног рока, и искрено се надам да ће потрајати и убудуће – каже Јасмина.
Од како је „предузетник“, Ђорђе се мало више ангажује. На његовом радном столу је обично „лом“ од разних перлица, лампиона, салвета, ситних делова које одваја или припрема за финиширање, за шта је задужена Јасмина. Њој и сину ова радња је сада једини извор прихода.
– Све зависи од дана, једноставно такав је Ђорђе. Ако видим да му не иде, покушам да га ободрим, али не по сваку цену. Некада је расположен и да цео дан ради припремно шмирглање за неке магнете, подметаче или кутије, па и мене подстиче да будем активнија. Све што ради, корисно је за његову моторику, али и расположење. Деца попут њега то не показују на очекивани начин. Али, догађа се да, кад нешто завршимо, оцени као баш лепо – прича она.
Идеје за рад налазе на интернету, али их Јасмина „упија“ и док шета градом. Предходних годину дана, због опште ситуације, ни њима није било лако пословати. Не могу увек, као раније, бар купцима у Чачку, да достављају производе на кућну адресу. Сада, углавном, раде преко пост-експреса. Неки и дођу по своју наруџбину, па купе још нешто. Као знак пажње, увек је у кутијици још понеки поклончић.
Рокове за испуњење обавеза према држави, ипак, строго поштују, готово у сат. Такви су и када раде. Када крену озбиљније наруџбине, а то је обично после неког новинарског прилога, и Ђорђе ради по цео дан. Ако баш „запне“, ту је и старији брат Стефан, чија је помоћ значајна, посебно када нешто треба „упаковати“ на рачунару. Не смета Јасмини, али би волела да њихове производе људи купују, не само због сажаљења према Ђорђу. Свесна је да им недостаје озбиљнији маркетинг…
– Волела бих да неко процени озбиљност наше производње, а мислим да јесмо озбиљни у послу. Све поруџбине радимо веома квалитетно и у року. Успоставили смо сарадњу са једном дивном девојком из Врања. Она нас је контактирала, баш после једног телевизијског прилога о Ђорђу. Урадила нам је одличну рекламу за Васкрс, за нашу инстаграм и фејсбук страницу. Па и сада нам често бесплатно ради рекламице – наводи Јасмина једну од многих добронамерних особа које им се редовно јављају.
Идеје за посао су бројне. Послали су своју понуду у неке београдске ресторане, па и на неке друге адресе. Надају се да ће се њихови производи продавати и у сувенирници у Дрвенграду на Мокрој Гори. И њима су доставили премете, све од дрвета, са мотивима из тог лепог краја.
За Нову годину припремили су опет посебан програм. Има наруџбина, не толико колико би желели, али, како Јасмина истиче, посао иде и то је најважније.
– Надам се да ће ускоро проћи ова тешка и ружна времена. Ако буде новогодишњих тезги у центру града, волели бисмо да добијемо шансу. Жеља нам је и да имамо неки продајни простор у граду. Нека то буде и само у два квадрата, али да знамо да је наше. То би за Ђорђа био начин да осети да припада друштву, да буде у контакту са људима. Био би и добар пример за друге попут њега. Верујем да је то достижно. Никакав посао нас не би уплашио! Нас двоје смо спремни да радимо дан и ноћ. За мене је то уживање, а уједно и Ђорђа подстичем да буде активнији – закључује Јасмина.
Ђорђе, баш као и пре две године, на растанку, уз велики осмех, каже да му је драго што смо опет били њихови гости. Ми се надамо да ће нас следећи пут дочекати у својој радњи.
В. Т.
Комплетна понуда декоративних производа (празнични венчићи, подметачи, магнети, украсне кутије, накит, осликане славске чаше и флаше…), које израђују Ђорђе и Јасмина Спасојевић, може се видети на инстаграму и фејсбук страници: nase mastarije и jasmina spasojevic.
