ЧУДЕСНИ ЖИВОТ И СТВАРАЛАШТВО МИЛОРАДА ПАВИЋА
Милорад Павић је био писац, историчар српске књижевности, стручњак за барок и симболизам, преводилац Пушкина и Бајрона, професор и декан Филозофскок факултета у Новом Саду, академик. Један је од најчитанијих савремених писаца Балкана, преведен на 36 језика у више од 300 издања. Стручњаци из Европе и Америке номиновали су га за Нобелову награду. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности од 1991. и члан српског PEN-a. Преминуо је 2009. године у Београду.
На предавању посвећеном чудесном животу и стваралаштву Милорада Павића, у организацији Књижевног програма Културног центра, говориле су Исидора Ињац, уредница културних програма Библиотеке Града Београда и Сара Ивковић Марковић, начелница Одељења за културне програме и маркетинг Библиотеке Града Београда.
„ЈА НЕМАМ БИОГРАФИЈУ, ЈА ИМАМ САМО БИБЛИОГРАФИЈУ“
„Ја немам биографију, ја имам само библиографију“. Ове речи изговорио је Милорад Павић о коме се говорило и чији књижевни портрет је представљен у уторак, 25. марта, у Клубу Културног центра.
– „Не правим од истине књижевност, већ од књижевности истину“. Јер, понекад, књиге ходају унапред у време и тек накнадно постају пишчева биографија. Књижевни портрет нужно је окренут ка прошлости. Сви око писца говоре о ономе што је за њега давно окончано и емотивно удаљено. У случају Милорада Павића и његових романа та појава је још израженија, јер свако ново издање у свету, његов превод и промоција, враћају непрекидно аутора на оно чиме се он у том тренутку не бави. Као да стално и изнова добија домаће задатке и иде поново у оне разреде које је одавно завршио… Милорад Павић је остварио свој животни сан. Био је писац и доживео признања за своја дела, за живота. „Шта осветљава наше снове који се дешавају у потпуној помрчини, иза склопљених очију? Сећање на светлост које више нема или светлост будућности коју, као предујам, узимамо од сутрашњег дана, мада није још свануло?“ Цитат је из Павићевог „Хазарског речника“ – увела је у предавање Верица Ковачевић, уредница Књижевног програма КЦ.
ОД „НАЈНЕЧИТАНИЈЕГ“ ДО НАЈПОПУЛАРНИЈЕГ ПИСЦА
Прича о Хазарима, која га је прославила, темељена на тумачењу судбине древног, ишчезлог народа, који је од седмог до десетог века имао велику државу у степама данашње јужне Русије, у извесном смислу је, такође, била израз забринутости за судбину његовог, српског народа.
– Живот Милорада Павића је стварно био импресиван. Његова животна прича фасцинира. Неке појединости о њему људи не знају, јер је његов „Хазарски речник“ замаглио све оно што је претходно радио. Био је генијалан преводилац, историчар књижевности, чак и музичар. Био је полиглота, течно је говорио четири језика. Павић је као млад дечко писао дневнике, песме, приче, све то је објављивао и, како је и сам говорио, био најнечитанији писац до 1984. године. А од тада, иако већ у позним годинама, најпопуларнији писац на свету. И пре 1984. био је изузетан професор, декан Филозофског факултета у Новом Саду, генијални преводилац. Храбро се упустио у захтевно превођење најбоље поезије. На пример, превео је и приредио српска издања Александра Сергејевича Пушкина „Евгеније Оњегин“. Писао је о српском бароку и српском класицизму и оставио велики траг у том делу српске културе. Кад се прославио, кад је постао планетарно познат, његова величина је била у томе што је до краја живота остао скроман и духовит. Потпуно, Човек на земљи. У томе је била његова величина – нагласила је Сара Ивковић Марковић, начелница Одељења за културне програме и маркетинг Библиотеке Града Београда, расветљавајући део Павићевог живота.
„ИСТИНУ НИКАДА НЕЋЕМО САЗНАТИ, ОНА НАМ НЕПРЕСТАНО ИЗМИЧЕ“
Исидора Ињац, уредница културних програма Библиотеке Града Београда, као и њена колегеница, покушала је да „приближи оно што је неприближиво и да објасни оно што је суштински необјашњиво, а то је да будемо на трагу поетике Милорада Павића, која јесте комплексна и тешка.
– Ова предавања служе као изазов неким модерним читаоцима, да буду храбри и да читају тако комплексна дела, као што су Павићеви романи. Истражујући о његовом животу и стваралаштву, сазнали смо да мало људи зна да је Павић превођенији писац од Андрића и да је у свету јако популаран. Његова издања на француском, кинеском, индијском језику су веома луксузна, богато су опремљена. Много је цењенији у иностранству, него код нас. Причајући по Србији и региону о његовом животу и стваралаштву желимо да, колико можемо, исправимо ту неправду. Надам се да ћемо и гостовањем у Чачку људе подстаћи да читају чудне писце, јер ће и они сами да се осећају слично у овом модерном лудилу – рекла је Исидора Ињац.
Наша саговорница подсећа да је Павић читаву своју поетику објаснио романом „Хазарски речник“.
– Тема јесте нестанак једног народа, хазарског народа. Међутим, Павић се бави много јачом темом, а то је да је до истине у овом свету немогуће доћи. Хазарски владар је уснио неки њему потпуно нејасан и страшан сан и понудио је мудрацима три највеће религије да му протумначе сан. Обећао је да ће хазарски народ прећи у религију оног ко му најбоље протумачи сан. Наравно, како је време прошло, добијате три књиге „Хазарског речника“, хришћанску, муслиманску и јеврејску и свака од те три велике религије тврди да је хазарски народ прешао, управо, у њихову религију. Павић се игра, доводи у питање многе савремене теме из света политике и друштва, а главни закључак је да истину никада нећемо сазнати и да нам она непрестано измиче – нагласила је Исидора Ињац.
Н. Р.
„САМО ДУША МОЖЕ ДА РАСТЕ И ПОСЛЕ СМРТИ“
– Иако важи за једног од наших најзначајнијих романсијера, и иако се књижевна критика питала како ће изгледати његов књижевни живот после „Хазарског речника“, објављеног 1984. године, писац је остао доследан себи – наставио је да од књижевности прави истину. При томе, никада није напустио форму кратке приче. Приче су непрестано настајале, разгранавале се и израстале у чудесне светове, који су заправо били његов дом, а данас су наша отаџбина. Тако нас је сам писац уверио у сопствене речи: „Само душа може да расте и после смрти“ – подсетила је Верица Ковачевић.
ЛЕГАТ И ИЗЛОЖБА
Сара Ивковић Марковић и Исидора Ињац су и ауторке мултимедијалне изложбе „Павић: од Ш до А“, коју су приредиле поводом 35 година од првог издања „Хазарског речника“, а која је ван Београда први пут гостовала у Чачку, 2020. године, у Градској библиотеци. Кроз азбучна слова, насумично поређана, приказани су најважнији сегменти Павићевог живота и стваралаштва, баш као што је писан његов „Хазарски речник“.
– Предавање прати дигитална изложба „Павић: од Ш до А“. Исидора и ја смо имали велику срећу, јер је Легат Милорада Павића, у ствари стан, где су он и његова друга супруга Јасмина Михајловић живели од 1991. године. Саветовала бих свима, наравно, Чачанима кад дођу у Београд, да посете Легат у Улици браће Барух, број 2. То је стан у коме ниједна ствар није померена откако је Павић преминуо. То је стан где су они живели, пун слика, докумената, свих његових издања, рукописа, фотографија. То су заиста интересантне ствари. Захваљујући Легату било нам је лако да технички припремимо изложбу. Такође, његов син Иван Павић и супруга Јасмина Михајловић су нам много помогли. То нам је пуно значило – нагласила је Сара Ивковић Марковић.
