Osnovna obrada zemljišta u jesenjem periodu je jedan od ključnih preduslova za uspešnu i kvalitetnu prolećnu setvu, kako kukuruza, tako i ostalih ratarskih i povrtarskih kultura. Dobra obrada zemljišta direktno će uticati i na nivo ostalih predsetvenih i setvenih operacija, a samim tim i na prinos i kvalitet prolećnih kultura. Pored toga, veoma je važna i kontrola plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta, kao i količine unetog mineralnog đubriva i pesticida u obradive površine.
– Osnovna obrada zemljišta se najkvalitetnije može obaviti u toku septembra i oktobra, odnosno, čim predusevi to dozvole. Svako kašnjenje obrade, u toku novembra ili decembra, dovodi do pada kvaliteta ove operacije, najčešće zbog prekomerne vlage zemljišta, za razliku od oranja pri optimalnoj vlazi, gde dolazi do rasipanja zemljišta i dobrog i ravnog prekrivanja prethodne brazde. Ovim se izbegava zabarivanje i zamrzavanje zemljišta, kao i kaišanje plastice što dovodi do lošeg zaoravanja žetvenih ostataka prethodne kulture, kao i uništavanja fizičkih i bioloških kvaliteta naročito težih zemljišta, tipa smonica, parapodzola i pseudoglejeva. U slučaju da se kasnije oranje ne može izbeći, žetvene ostatke treba rešiti tanjiranjem, kako bi se što bolje izmešali sa zemljištem. Ukoliko je masa žetvenih ostataka velika i u optimalnom roku neophodna je primena predplužnika kako bi se što bolje zaorala i bacila na dno brazde. Ne treba zaboraviti ni upotrebu crtala, koja doprinose pravilnom odsecanju brazde, pa samim tim i ravnijem oranju – objašnjava diplomirani inženjer Milan Damljanović, savetodavac iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe (PSSS) Čačak.
Prema njegovim rečima, jedan od vrlo bitnih faktora za uspešnu osnovnu obradu zemljišta je vrsta pluga, dobra podešenost i oštrina plužne daske, kao i primerena brzina oranja.
– Korišćenjem plugova obrtača, naročito uz dodavanje paker valjaka, dobija se izuzetno ravno oranje sa zatvorenom brazdom i dobro konzerviranom vlagom. Pri korišćenju klasičnih plugova treba obratiti pažnju na otvaranje brazde na pravom mestu, kako bi se izbeglo pravljenje praznih hodova i veći broj okretanja što povećava ionako veliku potrošnju goriva za obavljanje ove operacije. Dubinu osnovnog oranja treba svake godine menjati između 25 i 30 santimetara da bi predupredili stvaranje zbijenog tabana brazde, koji može biti veoma nepoželjan, naročito na težim zemljištima – naglasio je savetodavac Milan Damljanović.
N. R.
