LЈUBAV, SLOBODA, INTUICIJA…
Foto: Andreja Damnjanović
Posle mnogobrojnih nastupa u Srbiji i inostranstvu, najavljenog albuma, uspešnih singlova “Zauvek”, „Cafe” i najnovije pesme “Dubine”, koji je izašao početkom februara, Lena Kovačević je na Dan žena održala koncert u čačanskom Domu kulture. Publika je imala fantastični muzički program, jer je osim u Leninim novim singlovima, mogla da uživa u jedinstvenom zvuku nekih od nezaboravnih pesama sa domaće muzičke scene (Slađane Milošević, Tome Zdravkovića), kao i stranih svetskih hitova koji su obeležili godine za nama. Do sada je nastupala na brojnim festivalima u Evropi sa umetnicima, kao što su Nigel Kennedy, Candy Dulfer, Randy Cranjford… Jedna je od retkih izvođača iz Srbije čije su se pesme našle na plej listama inostranih radio stanica.
Za sve one koji vole dzez, ali i one koji uživaju u potpuno različitim žanrovima, jer je Lenina muzika upravo spoj različitih stilova, priređen je veliki muzički spektakl. Osim specifičnim senzibilitetom i darom za muziku, Lena Kovačević pleni lepotom, šarmom i nadasve osmehom, što svakom njenom koncertu daje posebnu energiju.
Sa singlovima “Zauvek” i “Cafe” postigli ste veliki uspeh i predstavili se malo drugačije. Šta Vas je inspirisalo na muziku koja donosi nešto neobično?
– Do sada sam se “držala” jedne ideje veoma verno, a to je da ako nemam sjajnu original pesmu, priznajem, radije pronalazim sjajan aranžman i, od nečega što ljudi već vole i poznaju, donosim nešto svoje i spajam tu ljubav prema popu i dzezu, tako da je moj stil sam po sebi bio specifican od starta, ako pričamo o muzici ovog podneblja. Samim tim, zaista sve originalne pesme, kao što su, recimo sa prethodnih albuma “San” ili “Osećam”, a zatim “Cafe”, “Zauvek”, danas “Dubine”, nose nešto stilski specifično i to je ono što me privlači kad mislim i o sledećim pesmama. Moraju da budu meni bliske i da se „fatalno“ zaljubim u njih, kako bi se i vama dopale.
Pored audio verzije koja je brzo našla put do srca publike, usledili su
spot i “Cafe” na francuskom. Kako je došlo do ove realizacije?
– Ceo tim autora je od starta čuo pesmu na još nekim jezicima, pokušali smo sa engleskim, ali to zaista nije ono što ovoj pesmi “leži” i francuski jezik je bio logičan, kao veoma ritmičan, pevljiv, zanimljiv i pomalo nostalgičan. Lako i prirodno smo sve uspeli da složimo, a zahvaljujući i sjajnom C.Senu, rep muzičaru iz Pariza, koji je izuzetno poznat umetničkim krugovima, kao muzičar, ali i slikar, a sada sve više i komercijalnoj sceni. Piše izuzetne tekstove i u toku ove godine radi na svom novom albumu na kome, Bože zdravlja, treba da izađe i “Cafe” za francusko tržiste.
Ljudi su oduševljeni pesmom “Cafe”, koja ima notu melanholije,
tuge, a vi ste je doneli na neki poseban način. Da li je ona pomalo i deo Vas, iako Vi važite za uvek nasmejanu osobu?
– To je izuzetno veliki deo mene, ja sam i dzez odabrala zbog nekakve sete i melanholije, zato je “Cafe” meni dobro i lako „legao“. Volim pesme koje imaju neku dozu tuge, ali ne patetike, što je ogromna razlika. Takođe, studirala sam na zapadu i rasla uz tu muziku, a činjenica je da nosim takve gene. “Cafe” je, slobodno mogu da kažem, spojio i pomirio u meni i istok i zapad.
Najnoviji singl “Dubine” takođe je veoma brzo našao put do Vaše publike. Kako uspevate da stvorite muziku za ljude različitog senzibiliteta?
– “Magic Records” i tim koji je radio na obe pesme, na moju sreću, pronašao je put do publike zajedno sa mnom i kroz mnoge još dobre pesme i različite izvođače, upravo kroz razumevanje ljudi sa kojima rade i razumevanje publike. To je specifičan dar i da nisam naišla na takav tim, koji razume moj senzibilitet, zaista ne bih išla u neke komercijalnije vode.
Vaš album “San” je bio najprodavaniji u regionu, dok je prvi tiraž “Dzezera” rasprodat u rekordnom roku, za samo mesec i po. Danas je gotovo nezamislivo da neki muzičar to ostvari. U čemu je Vaša tajna?
– Zaista je pravi Blagoslov što se od početka bavim specifičnim stilom, zahvaljujući kome od starta imamo prepune dvorane, brzo smo imali i pun Dom sindikata, u vreme kada su mi svi govorili da za takvu kombinaciju popa i dzeza u Srbiji nema mesta. Upravo ta ideja me je intrigirala, negde me je inat vodio da dokažem da to nije tačno i da ljudima ono što vole, ako već nije deo neke mase, treba približiti na neki sladak način. Album “San” nosi obrade edz Yu pesama koje su bile i disko hitovi, pa obrađene u dzez maniru, dok su “Dzezeri” zaista omaž Bajaginoj muzici i tekstovima. Kad stojimo na bini i kad se desi taj trenutak povezivanja sa publikom kroz muziku, to je pravi osećaj nečeg sa „onoga sveta“, zato se posebno radujem predstojećem koncertu i druženju sa Čačanima.
Kako uspevate da istrajete u dzezu, koji nije najpopularniji žanr na našem muzičkom nebu? 
– Nisam se bavila tradicionalnim dzezom, daleko od toga, sve što sam radila je miljama komercijalnije od toga, i zato sam mogla da dozvolim sebi „luksuz“ da kombinujem žanrove, a za svoju dušu često pevam i samo uz gitaru, bez mikrofona. Dzez je sloboda, možete sve da probate i sve je muzički dozvoljeno. Volim improvizaciju.
Bez problema osvajate i inostrano muzičko tržište. Vas, kao jednog
od naših najboljih vokala, slušaju i u Njujorku. Koliko je teško da
danas ostvarite i takvu saradnju?
– Zaista sam srećna što se na stranici Vikipedije producenta Godrey Diamonda nalazi i moje ime, kao evropskog umetnika sa kojim je radio, a sarađivao je sa najvećim muzičkim zvezdama, ljudima čiju muziku sam slušala kao dete, Frenk Sinatre, “Aerosmit” grupe, Glorijom Gejnor… Divno smo radili, ponovo ne najkomercijalniji zvuk, ali se pesma našla na listi Sirius radija u NY, koji ima više od 31 miliona slušalaca. Tamo smo imali premijeru pesme.
Poznato je da ste svojevremeno započeli karijeru u inostranstvu. Šta Vas je motivisalo da se vratite u Beograd?
– Vrlo jednostavno – srce i onaj osećaj intuicije, da je ovo moja baza, tu gde su mi porodica, prijatelji, to sam ja.
Šta biste savetovali mladima koji žele da se bave dzezom u Srbiji?
– Da pronađu način da ga približe publici kroz nešto svoje, originalno, da nađu neki „ključ“ i budu uporni.
Kako biste ocenili našu današnju muzičku scenu?
– Sada ima zaista mnogo divnih umetnika, ideja, a verujem da je i samim dolaskom “Magic Recordsa” promenjena tendencija na radio stanicama. Takve promene su nam potrebne, naš jezik, ali slobodno smem da kažem – svetska produkcija.
Koliko Vam je teško da balansirate između poslovnog i privatnog života, s obzirom na to da ste i supruga i majka dva dečaka?
– Nije uvek jednostavno, kao i svim damama koje rade, a posebno je ova naša profesija zanimljiva i u tom smislu. Treba mnogo truda i dobre organizacije i nespavanja da se sve stigne i postigne, što bolje može, naravno. Uvek može bolje.
U čemu je po Vašem mišljenju tajna uspešnog braka i porodice?
– U ljubavi, u tom jedinom interesu da se čuva i neguje ljubav. Ne samo u braku i porodici, za mene je to životna ideja, u odnosima sa prijateljima, u muzici, u svakodnevnom životu, sačuvati ljubav.
Šta planirate u budućnosti?
– U toku je promocija singla i uskoro spota za pesmu “Dubine” koja je imala zaista fantastičan prijem od starta. U pripremi je nova muzika, kao i koncerti, a sada je rano da pričamo o jednom divnom filmu, čiji deo treba da budem, Bože zdravlja, u toku ove godine.
S obzirom na to da ste nastupali 8. marta, na Dan žena, šta biste poručili damama? Šta to život čini lepšim?
– Život čine lepim ljudi koje volimo, sitnice koje volimo, momenti koje pamtimo, pa tako i neki posebni trenuci, kao što su koncerti, izložbe, predstave, važno je da imamo vremena za lepe stvari… Damama želim da sačuvaju sebe, jer danas imamo sve manje vremena za neke naše važne momente.
Nela Radičević
Foto: Andreja Damnjanović
Antrfile:
“DOBAR DAN ZA PEVANjE”
Lena Kovačević je završila klavirski odsek Srednje muzičke škole “Stanković” u Beogradu, uporedo nastupajući na brojnim takmičenjima i muzičkim festivalima, među kojima je i “Egzit”, 2001. godine. Diplomirala je dzez pevanje na prestižnom Muzičkom konzervatorijumu u Amsterdamu i svoju karijeru započela 2004. godine, turnejom sa jednim od najboljih orkestara u Holandiji. Sa “Kraljevskim holandskim orkestrom” je izvodila i program srpskih tradicionalnih pesama. Nastupala je kao solista u projektu američkog basiste Dzona Klejtona, uz “Najdzel Kenedi kvintet” i “Al Di Meola bend”. Snimala je i učestvovala u mnogim projektima muzičara sa svih strana sveta, uporedo sarađujući sa svojim kolegama iz Srbije. U decembru 2009. godine izdala je prvi solistički album pod nazivom “Dobar dan za pevanje”. Prvo izdanje albuma, inspirisanog dzez i pop muzikom, kao i neprevaziđenim, dragim zvukom Balkana, brzo je rasprodato.
