НЕИМАРИ САВИНИ
Светионик духовности српском народу постављен је богочовечанским и богоугодним животом и делањем Светог Саве. Идући за светосавским стопама вере, језика и љубави, благодарећи речима које уздижу Светог Саву, у понедељак, 27. јануара Савиндан је свечаном духовном академијом обележила Основна школа „Филип Филиповић”.
Свечарски дан и Светосавска академија именовани су у духу очувања братољубља, смиреноумља, светлог и светог образовања и вере православне. Похођењем сваког грумена српске земље, овај српски светитељ је својим животом био лучоноша у мраку непросвећености. Отуда су српска села, извори, висови и многа места која је тако завештао, постали уједно и његова биографија, стога је академија симболично названа „Свети Сава кроз Србију иде”. Миомирис тамјана, искре свеће, молитвено уздизање химне и стамене речи родољубља принели су у част светитеља ученици и сви запослени на челу са директором школе Славицом Лужанин.
Свечари су овогодишњу школску славу обележили у кругу руководства, колектива, ученика и родитеља.
Након резања славског колача уследила је пригодна реч протојереја Слободана Јаковљевића, који је присутнима пренео симболичне поруке о јединству и неговању врлина међу Србима.
‒ Када је настао раздор између Вукана и Стефана, Сава је понео мошти свога оца и измирио их у Ушћу, где данас постоји црква испод Студенице. Онда су заједно отишли у Студеницу и, хвала Богу, Србија је тада процветала! Тако да, читајући о Светом Сави и имајући многе поуке, имајте и ове две, у ово време данас у којем се налазимо. Нека нам ово саборовање данас око Светога Саве буде на изграђивање карактера, на враћање етоса задужбинарства, које смо изгубили у периоду комунизма, на неговање осећаја братољубља и смиреноумља – поручио је протојереј Јаковљевић.
Мелодија Химне Светом Сави нераскидиво је увезана са речима које су наратори опоменули на мисионарење Савино, али и самим тим, на порекло свог народа, постанак топонима који су овенчани духовним, монашким именом српског великана.
Хор и оркестар су испевали значајне поруке песмом „Пастир Хиландара”. Настојањем да се у сваком такту песме гради Савин лик изнова, да се крене путем који Србина одвраћа од потребе да се кроз ковитлац времена однароди, звонко су одзвањале речи наратора: „Својим вредним, преданим и смиреним радом Свети Сава је помагао сиромашне, прекоревао лење, срамотио непристојне. Градио је светосавско православље саткано од борбе против греха у себи и свету око себе. Када мислимо мисао чисту и свету, тада стварамо светосавску културу. Сваким добрим делом, сваким племенитим осећањем, сваком добром жељом, постајемо неимари Савини.”
Милица Матовић
