„ОРЛОВАЦ“ КАО ДРУГА КУЋА – ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА ФУДБАЛСКОГ КЛУБА ИЗ МРЧАЈЕВАЦА

Уз песму, која је надалеко пронела име Мрчајеваца, фудбал је био и остао једна од најважнијих „споредних ствари“ за све мештане овог поморавског села. Тако је још од времена када је Жико Вукомановић 1929. донео у село прву лопту. То доказује и “времешност“ сеоског Фудбалског клуба „Орловац“. У историју је ушао тачно пре девет деценија, баш на страницама неколико месеци старијег „Чачанског гласа“. Кажу да у варошици нема куће из које бар неко није играо фудбал за родни „Орловац“. Диче се Мрчајевчани и сада фудбалерима који су стварали причу о игри и дружењу, дугу 90 година. У ту част у понедељак, 26. децембра, приредили су Свечану академију, а пре тога велику изложбу која и сликама сведочи о виталности једног од наших најстаријих фудбалских клубова.

Мрчајевчани су фудбал почели да играју на великој пољани на Орловцу, како се звао пропланак изнад данашње школе, где су, по предању, на високим стаблима орлови правили гнезда. Фудбалски клуб су формирали 1932, прво назван „Слобода“, а по пропланку 1934. промењено је име у „Орловац“. И тако је остало до данашњих дана.

Љубиша Спасовић, председник Организационог одбора за обележавање великог јубилеја, рекао је да је кроз клуб прошао велики број играча, али да је увек најважније било дружење на терену и ван њега.

Једно од препознатљивих обележја „Орловца“ је пријатељство, то истичу многи. После утакмице, у кафанама су славили победе или „видали ране“ од пораза. И играчи и навијачи. Тако је почела још једна традиција, организовање забава, обично почетком године.

– Велики допринос давао је наш Мирослав Илић, певачка, али и легнеда „Орловца“. На ове забаве доводио је своје колеге, врхунске певаче. Тако је кроз наше Мрчајевце продефиловало пола естраде – подсетио је Спасовић и додао да је кроз све године постојања „Орловац“ имао пријатеље који су могли и хтели да помогну, а да никада нису желели да се о томе говори. Спасовић је и овом приликом свима упутио речи велике захвалности.

Мрчајевчанин и дугогодишњи фудбалер „Орловца“ Бобан Јелушић, нераскидиво је везан за свој клуб. Његов отац Михаило играо је фудбал, па је он наследио тај фудбалски „ген“. Играо је у свим селекцијама, а после фудбалске каријере, постао је дугогодишњи генерални секретар Управе клуба.

– Све до тада нисам схватао шта људе мотивише да нас прате на сваком кораку, зашто су толико везани, како су толерисали све оне наше несташлуке. Када сам ушао у њихову „кожу“, схватио сам да је то као дрога, јер фудбал и „Орловац“ остану заувек у венама. Овако сам се осећао када ми се родио унук Михаило! Овај клуб је увек био моја друга кућа и гледајући све ове фотографије осећам велики понос – описује Бобан, који се сећа бројних детаља са свих утакмица када се играло „на таленат“.

О данашњем “Орловцу“ говорио је Милош Илић, један од најмлађих председника клуба из Мрчајеваца, који и даље окупља дечаке из варошице и околних села. Сениорски тим је сада у Моравичкој окружној лиги, а Илић обећава да ће дати све од себе да се врате у виши ранг такмичења.

– Вероватно смо једини сеоски клуб на чачанској територији који има све селекције – од најмлађих до кадета. Приоритет је да тако буде и у будућности, иако су тешка времена. У школи имамо више од 70 дечака разних узраста. Циљ нам је да све оне из млађих категорија базирамо на први тим, да има ко да настави традицију. У последње две, три године услови су много бољи, урађене су одличне свлачионице и све просторије клуба, терен је у одличном стању, а све уз велику подршку Града Чачка и мештана, посебно родитеља наших фудбалера – рекао је Илић.

Генерације су градиле „Орловац“. Како је на Свечаној академији навео Вељко Неговановић, и сам једно време играч овог клуба, плаво-бели дрес носило је више од 500 играча из ове варошице, а још толико прошло је кроз Управу. Из мрчајевачког “гнезда” су „полетели“ многи фудбалери, неки веома успешни, попут Милоша Марића и Бојана Симића који је направио каријеру у Казахстану и Италији.

Поводом јубилеја, чланови ФК „Орловац“ положили су венце на терен поред Вашаришта, за све преминуле и погинуле играче. На Академији је додељено и осам повеља захвалности. Добили су их ФК „БСК“ из Бијелог Брда, Миодраг Милошевић Ћопо, Миодраг Вучинић Пипера, Мирослав Видојевић, и наравно, певач Мирослав Илић. Повеље су постхумно добили Драгољуб Рајковић, Михаило Јелушић и Томислав Вучићевић Шу.

„Успеси се памте, анегдоте препричавају. За оне који су нас напустили и више нису међу нама, заборав не постоји“, записали су и аутори велике изложбе Нешо Ерић Шоне и Момчило Вујовић.

В. Тртовић

И ЖЕНСКИ ФУДБАЛ СВЕ ПОПУЛАРНИЈИ

Без песме, наравно, није прошла ни Свечана академија. Уз девојке из КУД-а „Радиша Поштић“, предивне речи песме „Мрчајевци, моје родно село“ певали су сви у сали Дома културе. Да је фудбал популаран и међу девојчицама, показује и пример мрчајевачке Основне школе „Татомир Анђелић“, чија је екипа већ направила добре резултате и на Регионалном такмичењу освојила друго место.

Покровитељ манифестације је Град Чачак.

НАГРАДЕ

Фудбалски клуб „Орловац“ је, поводом 50 година постојања, 1982. добио Орден СФРЈ. Исто признање добио је и ФК „БСК“ из Бијелог Брда из Хрватске, места са којим су се пре 40 година Мрчајевци братимили и са којим и данас гаје велико пријатељство. Поред бројних градских и републичких награда, „Орловац“ је, за свој 75. рођендан, добио и признање од Фудбалског савеза Србије.

ПИПЕРА И ЋОПО – ДВЕ СПОРТСКЕ ЛЕГЕНДЕ

О „Орловцу” и прохујалим временима, пре пет години разговарали смо са Миодрагом Вучинићем и Миодрагом Милошевићем, двојицом заљубљеника у фудбал, који су сада добитници Повеље захвалности. Пипера и Ћопо, надимци по којима их сви знају, вршњаци су, другари из школске клупе, кумови, дугогодишњи играчи “Орловца”, а касније чланови клупске Управе. Миодраг је синовац Милана Милошевића Ћопа, пекарског радника и комунисте, који је, заједно са својим вршњацима у оно предратно време играо фудбал за „Орловац“. Присетили су се како се 50-их и 60-их година, када су њих двојица били у првом тиму, кубурило са опремом, а на утакмице до Прељине, Заблаћа, Слатине ишло се у неколико шпедитера или камионима…