BRATISLAV JANKOVIĆ, DIREKTOR GRADSKOG POZORIŠTA ČAČAK O GODINI KOJA JE POGASILA SVETLA NA DRAMSKIM SCENAMA CELE PLANETE
Ni Gradsko pozorište Čačak u godini koja odlazi, nisu zaobišla epidemiološka pravila koja su pogasila svetla i spustila zavese na dramskim scenama širom planete. Bratislav Janaković, direktor ove mlade institucije kulture u našem gradu, nedavno se sa svojim timom oglasio na konferenciji za medije, optimistički najavljujući novu ambicioznu premijeru predstave „Ep o Gilgamešu“. O radu ustanove u doba pandemije, pripremi veoma zahtevnog komada po najstarijem književnom delu na svetu, problemima i planovima govori za „Glas“…
Godina za nama?
-Godina je bila jako teška, naročito za pozorišta. Svestan sam da nikome nije lako, da su svi prošli kroz razne gubitke, ali moram da govorim o pozorištu, to mi je obaveza i dužnost. Pozorište kao institucija ima primarno izvođačku delatnost koja zavisi isključivo od međuljudskih kontakata, konatakta publike i glumaca na prvom mestu, od socijalne i fizičke bliskosti, a nikako distance. Pozorište bez toga ne postoji, takva je pozorišna umetnost.
Gradsko pozorište Čačak u doba pandemije?
– Nas je situacija sa pandemijom zatekla u najgorem trenutku. Mi smo imali izuzetno uspešnu 2019. godinu, u kojoj se velikom brzinom desilo sve, i nagrade i važna gostovanja, radili smo dosta i vredno. I u tom zaletu kojim smo planirali da nastavimo i u 2020. godini, desilo se da svi planovi „padnu u vodu“. Za godinu dana odigrali smo jako mali broj predstava, uspeli smo da izvedemo samo tri kompletna mesečna repertoara, jedno gostovanje u Kraljevu na festivalu i to je sve. Da ne govorim o našem najvećem gubitku, a to je rad na samoj promociji čačanskog Pozorišta i marketingu, koji nam je, kao mladom pozorištu najneophodniji, što je bez kontinuiteta u igranju i upoznavanja nove publike, jako teško.
Pozorište i „nova normalnost“?
– Pozorište „onlajn“ ne postoji. Za svaku pohvalu su napori gotovo svih pozorišta da na takav način ljudima pruže neku vrstu zamene za nedostatak kulturnog sadržaja, bez kog je život nezamisliv. Ali kada gledate predstave na televiziji ili „onlajn“, mogu da budu jako dosadne i monotone, iako suštinski to nisu. Glumci i drugi umetnici od toga ne dobijaju tantijeme ili honorare za emitovanje repriza, ili ja nisam dobro informisan. Takav koncept pozorišta nije održiv, možda me, takozvana, „nova normalnost“ demantuje, mada sumnjam. Ja čekam staru normalnost da se vrati, a vratiće se. Optimističan sam po tom pitanju.
Uprkos svemu, pozorišta, ipak rade?
-Da, uprkos svemu pozorišta rade. Ponosan sam što smo uspeli u ovoj godini i pod ovakvim okolnostima da zaposlimo dvoje ljudi, organizatora i jednog tehničara. Za naše pozorište je to mnogo. Nije bilo opravdanja osnivača da sada nije najbolji trenutak za zapošljavanje, kao što zaista i mislim da nije, naprotiv. Dogovori koje smo zacrtano još na samom početku je ispunjeno, i kao što sam rekao, jako sam ponosan i zahvalan zbog toga. Pozorište će se tek kadrovski razvijati i uvek ponavljam i kroz ovakve razgovore sa Vama, ali i sebi kao mantru, strpljenje je ključno… Strpljenje je ključno… A naročito, ako ste na početku.
Nova predstava, „krupan zalogaj“?
-I eto strpljivo smo dočekali to da smo započeli rad na novoj predstavi. Reč je o delu „Ep o Gilgamešu“. Ceo proces oko odabira teme i komada je bio zanimljiv. Jedino što sam znao jeste da će Jug Đorđević biti reditelj. Početak i planove smo zbog sitaucije nebrojano puta do sad pomerali i odlagali. Kada mi je Jug posle niza predloga rekao da je gotovo siguran da želi da radi „Ep o Gilgamešu“, bio sam zatečen i u trenutku uplašen od ozbiljnosti i veličine samog dela, ali sam u istom trenutku osetio ogromno uzbuđenje da se upustimo u tu avanturu. Rekao sam, daj mi samo malo vremena da razmislim. Naravno, uz konsultaciju sa par stalnih saradnika, koleginicom Ivanom Terzić na prvom mestu, odreagovao sam pozitivno, jer u pozorištu volim rizikovanje i tu vrstu umetničkog adrenalina.
Autorska ekipa?
– Na prvom mestu Jug Đorđević, kao reditelj apsolutno ima prioritet da radi u Gradskom pozorištu Čačak. Kada je pristao da radi „Triptih o radnicima“ , u ne baš najboljim uslovima, kada nismo imali gotovo ništa, naša je dužnost da ga ponovo ugostimo i sada, kada možemo da mu ponudimo bolje uslove. Sa Jugom smo otvorili Pozorište u Čačku i on će uvek imati svoje mesto kod nas. Tu je i Tijana Grumić, drmaturškinja, ona je u „Triptihu“ pisala treću priču „Nikada nisam videla zvezde“. Pridružuju nam se i Vera Damjanović, kostimografkinja, Andreja Rondović, scenografkinja i Julija Đorđević, kompozitorka. To je Jugov radni tim. Danas reditelji sve više funkcionišu na taj način, imaju svoje timove u koje imaju apsolutno poverenje. Ako on veruje njima, a ja verujem Jugu, to je više nego dovoljno za dobar i kavalitetan rad. A hoćemo li uspeti… Sa pozorištem se nikada ne zna i s tim morate biti načisto…
Premijera?
– Godina je jako teška i neizvesna, probaćemo da realizujemo projekat početkom naredne godine, to u ovim okolnostima zavisi od dosta faktora. Nadam se da ćemo na prvom mestu svi biti zdravi i da ćemo moći nesmetano da radimo. Nas očekuju svi oni radovi koji prethode izlasku na scenu i klasičnim probama. Od Tijanine dramatizacije će, takođe, zavisiti i konačna glumačka podela. Bavićemo se kreiranjem scenskog prostora. Samim konceptom predstave, itd. Voleo bih da u produkcijskom smislu priču podignemo na viši nivo, uhvatili smo se u koštac sa ozbiljnom literaturom, epskim temama i mislima, a za to su nam potrebne ozbiljnije pripreme.
Sve predstave na repertoaru Gradskog pozorišta Čačak su imale dobar odjek.
– „Ep o Gilgamešu“ biće treća premijera u produkciji Gradskog pozorišta Čačak, nakon „Životinjske farme“ i „Triptiha o radnicima“, a četvrtu predstavu, „Ostrvo“ Meše Selimovića, smo priključili našem stalnom repertoaru. Imali smo u planu da 2020. godinu završimo sa pet predstava, ali to jednostavno nije bilo moguće. Čak i veće pozorišne kuće su odložile svoje programe za bolja vremena, a kamoli mi, kao jedno malo pozorište. Nadam se da će godina koja dolazi biti lakša i da ćemo moći da iznesemo svu ambicioznost planova i programa koje smo zacrtali. „Životinjska farma“ koja je izašla krajem 2019. godine i još uvek nije dovoljno izvođena. Na moje veliko zadovoljstvo, predstava je svaki put bila puna, dok je to bilo moguće. Od samog početka je imala dobru komunikaciju sa publikom. To je veliki naslov i to se ljudima sviđa i privlači ih da dođu u pozorište. Nadam se da će to biti slučaj i sa „Epom o Gilgamešu“. Volim kada čujem komentare publike posle naših predstava da ih navikavamo na dobre predstave i kvalitet i kako od svake sledeće očekuju još više, a tu je naša najveća odgovornost. Zato u ime Gradskog pozorišta Čačak pozdravljam Vaše čitaoce, čestitam im predstojeće praznike uz obećanje da ćemo se truditi da odgovorimo na njihove visoke zahteve.
Zorica Lešović Stanojević
ZAŠTO „EP O GILGAMEŠU“?
– U Gradskom pozorištu Čačak, kao što je i Jug pomenuo na konferenciji, jako je važno raditi na raznovrsnosti repertoara. To u našem slučaju podrazumeva uvek izbor kvalitetne literature, bilo da je reč o savremenom ili klasičnom izboru. Volim da osluškujem, pa često čujem komentare – „ipak bi trebalo da uradite nešto što je onako za narod“. Ja znam vrlo dobro šta to znači, biće i toga sigurno u budućnosti, naravno, sa određenom dozom ukusa i stila. Za sad, bar ja tako smatram, nemamo luksuz da se upuštamo u komercijalizaciju i da idemo linijom manjeg otpora, prioritet je da izgradimo ozbiljan teatar. O samom „Epu“, njegovoj važnosti, monumentalnosti i kao civilizacijskoj tekovini, nema potrebe više govoriti. Baviti se delom napisanom pre 4500 godina, na koje se referiše celokupna ljudska civilizacija je jako uzbudljivo.To je najstarije poznato književno delo… Nemam više opravdanja (smeh). Na kraju krajeva, to je i lektira. Eto, zato „Ep o Gilgamešu“.
DA SE PODSETIMO
Gradsko pozorište Čačak od svog osnivanja 2019. godine do danas radi u prostorijama Gradske biblioteke“Vladisalv Petković Dis“ u Čačku, gde u Velikoj sali priprema i izvodi svoje predstave. Pozorište je član „Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije“. Te, 2019. Gradsko pozorište Čačak selektovano je u zvaničnu selekciju prestižnog festivala „Joakim Vujić“ i sa predstavom „Triptih o radnicima“ dobija svoje prve nagrade za režiju i glumačko ostvarenje. Na poziv Nacionalnog teatra u Beogradu u junu prošle godine, ista predstava gostuje na Velikoj sceni tog pozorišta. Zapažena su bila i gostovanja u Istarskom narodnom kazalištu u Puli, Šabačkom pozorištu itd.
