Невена Јањић је већ пету годину члан Групе за српски језик и књижевност Регионалног центра за таленте у Чачку, код ментора Данијеле Ковачевић Микић. Ова талентована ученица је у суботу, 8. маја, међу још осморо талената, остварила пласман на републичко такмичење успешно положивши тест из књижевности и одбранивши рад „Антиномија песме и песника”. Већ трећу годину Невена се бави књижевним опусом Бранка Миљковића, а њеним истраживачким радовима је био импресиониран и Горан Станковић који ју је прошле године позвао да буде гост манифестације која се у Нишу организује у част овог песника. Нажалост, пут је одложен због короне. Невена Јањић је завршила ОШ „Вук Караџић“, а сада је ученица трећег разреда Гимназије у Чачку, друштвено-језичког смера.
-У Регионални центар за таленте дошла сам 2017. године, када сам била седми разред основне школе и од тада се сваке године бавим писањем истраживачких радова. Томе је претходило исказано интересовање за српски језик и књижевност још у ранијим разредима основне школе.
На питања које је теме до сада истраживала и од када датира њено интересовање за Миљковића коме је посветила значајно време, занимало нас је који су то аспекти његове поетике до сада побудили њена интересовања, Невена одговара:
-Мој први истраживачки рад бавио се поезијом Јована Дучића; тумачила сам „Песме љубави и смрти”. Кроз тај рад сам се први пут сусрела са техником академског писања и формом истраживачког рада. Стечено искуство, како кроз писање, тако и кроз саму одбрану рада пред комисијом, допринело је квалитету наредних радова које сам представљала на овом типу такмичења. Након рада о Дучићу,започела сам дугогодишње анализирање поезије и поетике Бранка Миљковића, па сада иза себе имам три написана рада о његовом стваралаштву. Како је он песник чије се име у наставном плану и програму појављује тек у последњој години средњошколског образовања, био је прави изазов у основној школи изабрати његов опус за тему истраживачког рада. Први од тих радова, тумачење триптиха „Свест о песми” Бранка Миљковића, рад под називом „Да живим док умирем”, бавио се феноменом аутопоетике у његовом делу. На Републичком такмичењу је понео Специјалну награду, уз треће место. Истраживање из 2018. године, „Судбина цвета”, надовезивало се на претходно, кроз тумачење симбола цвета у његовој поезији. И овај рад је освојио Специјалну награду. Примарни циљ ових истраживања било је, на неки начин, оповргавање ставова о Миљковићевом делу, које је књижевна критика годинама заступала. Покушала сам да само његово стваралаштво употребим као аргументе, односно да представљањем његове аутопоетике демантујем књижевну критику.
Овогодишњи рад сматра најкомплекснијим и најозбиљнијим, тврди ова млада и талентована ученица. Проблем контрадикторности које постоје у Миљковићевим ставовима изнетим кроз прозни и поетски опус Невена је настојала да реши кроз корелацију његових есеја и поезије. Зато, каже, њен рад и носи назив „Антиномија песме и песника”, јер је централна проблематика управо противречност песника и његове песме. Претпоставка истраживања била је да су његови есеји најадекватнија литература за тумачење његове поезије, а на крају рада, та претпоставка је и потврђена, додаје Невена Јањић.
О томе како би онима који нису читали Миљковићеву поезију, укратко објаснила о каквом песнику је реч, Невена каже:
-Бранко Миљковић није песник који се чита „успут” и чије је дело лако разумљиво. Он је био студент филозофије и песме које је оставио иза себе одишу парадоксом. Његова поезија многима на прво читање можда неће бити лепа или ће је описати као превише тешку и мрачну, али то заиста није тако. То је била његова естетика, али не и суштина. Неопходно је знати много о филозофији, митологији, психологији и књижевности да би се дошло до спознаје Миљковићевог погледа на свет и књижевност. И сама увиђам да, што сам старија и што су ми поменуте науке и дисциплине ближе, лакше схватам његове идеје и идеале.
Оно што Миљковића, по њеном мишљењу, издваја од свих осталих песника са наших простора и оно што Невену посебно фасцинира када је реч о Миљковићевом опусу је управо филозофски приступ самом чину писања.
-Миљковић вас својим делом „тера” да мислите и изван граница књижевности и о другим наукама да бисте успели да испратите његову мисао. У томе се огледа вредност и узвишеност његовог опуса. Превише тога је остало непознато или недоречено када је о његовом животу реч и то још више доприноси мистичности његових песама. И данас, деценијама касније, поново се отвара питање на који начин се угасио његов живот. Очигледно је то, у неку руку, још увек актуелна и занимљива тема.
Невена Јањић се и раније бавила писањем, на литерарном конкурсу је учествовала само 2019. године, и то на „Дисовом пролећу“, са песмом „28 катрена – Сан”, која је понела прву награду у категорији средњошколаца. Ипак, то више није сфера њеног интересовања, каже ова млада и вредна девојка коју очекује републичко такмичење талената из области српског језика и књижевног стваралаштва.
З. Л. С.
