U serijalu „Stop nasilju iz sajber mraka“ često je pominjano koliko na mlade ljude negativno mogu uticati neprimerni komentari na društvenim mrežama, kako lako mogu postati žrtve internet predatora ili pedofila, a ostalo je da ukažemo i na opasne na internetu. Jedna od takvih su i takozvani „jutjub izazovi“. Deca se vrlo često usude da njihovi suludi poduhvati, opasni po život, budu snimljenji, ne bi li stekli popularnost, pažnju ili novac. Jedna od vrlo opasnih igara je „plavi kit“, koja se završava samoubistvom.
– Tvorac igre kakva je „plavi kit“ izjavio je posle hapšenja da je napravio igricu sa ciljem da očisti svet od slabih. Mladi ne uzimaju ozbiljno mogućnost da se u bilo kom trenutku mogu povući iz bilo koje loše priče na društvenim mrežama. Posebno ako ih one povređuju, izazivaju tugu, ili uznemirenost. Kada se deca povuku, niko im ništa ne može. Pretnje padaju u vodu. Decu je danas lako slagati, pogotovu generacije brzih odgovora i rešenja, one koje lako poveruju u bilo šta i bilo kakve pretnje. Vrlo je važno objasniti mladima koliko bi vremena trebalo da provedu igrajući video igrice, kojima mnogi „robuju“, a takvih je i među nama starijima. Video igrice ljudi igraju i kada su srećni, tužni, kada putuju, ili sede u kafićima. Deca imaju moć da gledaju starije i prate njihovo ponašanje, a video igrice im često dođu kao beg od stvarnosti – podseća Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu.
Na predavanju koje je nedavno održala u Čačku, ona je istakla i fenomen „baka prase“. Najmlađi lako prihvataju mnoge oblike ponašanja i misle da svaka druga reč u dnevnoj komunikaciji može da bude psovka.
– Ovakvi negativni fenomeni igraju na kartu ega, kojim se mame naivni i lakoverni, a dečaci u osetljivim godinama to najčešće slede, zbog potrebe da se dokažu i predstave starijima nego što jesu – upozorava Katarina Jonev.
Ona apeluje na starije da u najmlađima probude interesovanja i osećanja sigurnosti koje su imale prethodne generacije. Razgraničavanje stvarnog i virtuelnog sveta ne sme biti samo na rečima. Stalna druženja, razgovori „oči i oči“, teško da nas mogu prevariti. Ako vam ne vidimo izraz lica, mimiku tela, ne čujemo boju glasa kada nam saopštavate nešto što nam je važno, kako da vam zaista poverujemo.
D. D.
Z. J.
