Za srednjoškolce TV nastava nije prioritet, a nije ni moguće da se na republičkom nivou organizuju časovi na daljinu za sve predmete u srednjim školama
Potpuno je besmislen svaki pokušaj da se na republičkom nivou nastava za srednjoškolce usaglasi, tako da đak u učionici i na daljinu prati baš „svoje gradivo”, s obzirom na nastavne planove i programe više od 200 smerova u 16 različitih područja rada. Tako, naime, izgledaju višestruko kombinovani modeli učenja u srednjim školama ili sistem u kome znanje i praksu stiču đaci srednjih stručnih škola i gimnazija u Srbiji.
Zbog toga se nastavni sadržaji u digitalnom formatu, namenjeni srednjoškolcima koji uče na daljinu, priređuju za opšteobrazovne predmete u gimnazijama i najvažnije stručne predmete za većinu obrazovnih profila u klasičnom ili dualnom srednjem stručnom obrazovanju. Časove u elektronskoj formi koji će dobro doći svim srednjoškolcima snimaju mnogi profesori raznovrsnih škola širom države.
Nastavni sadržaji koje pripremaju za učenje na daljinu sabiraće se u svojevrsnoj bazi koja će se postepeno širiti na multimedijalnoj platformi „RTS Planeta”. Ali, ove lekcije uglavnom neće biti osnova, već dodatak za učenje kome bi trebalo posvetiti pažnju kada na to učenicima ukažu njihovi predmetni nastavnici.
Potvrđuju to u razgovoru za „Politiku” direktori srednjih škola, objašnjavajući da se neopravdano u javnosti stvara zbrka oko navodne potrebe da i sve srednje škole svoje programe usklade sa časovima koje će emitovati javni medijski servis. Primera radi, za buduće kadrove područja rada zdravstvo i socijalna zaštita moguće je deo gradiva, i to ne iz svih predmeta, prirediti da bude zajedničko u digitalnoj lekciji za zubne tehničare, pedijatrijske sestre, vaspitače, babice, fizioterapeute… Ili, recimo, latinski koji uče srednjoškolci medicinari – iako je reč o istom jeziku, ne radi se po istom planu i programu kao u gimnazijama, pa im tek uvodna predavanja na svima dostupnoj platformi mogu biti istovetna. Može se pomisliti da se u gimnazijama, generalno, može uskladiti nastava u učionici i na daljinu, ali u ovom trenutku ima 13 tipova gimnazijskog obrazovanja i svaki ima svoj plan i program.
Sve srednje škole, po zvaničnom uputstvu prosvetnog vrha, trebalo je da pred ovu školsku godinu odaberu sistem za upravljanje učenjem na daljinu, specijalizovan softver za planiranje i ostvarivanje nastave onlajn, gde se kreiraju predavanja u elektronskoj formi, dodaju obrazovni resursi u vidu slika, teksta, zvuka, video-zapisa, linkova ka veb-stranicama i gde se proverava znanje učenika kvizom, testom, urađenim domaćim zadatkom – u virtuelnoj učionici za svako odeljenje. Nigde ne piše da je TV nastava za srednjoškolce prioritet.
– Mi, na primer, radimo u četiri smene i u svakoj imamo po pet časova u školi, što nije dovoljno za sve predmete, tako da su i na nivou odeljenja pojedini predmeti, kao što su likovno, muzičko i izborni, na daljinu sve vreme. Takođe, đaci u prirodnom smeru imaju pet časova matematike nedeljno, od toga dva onlajn, jer iako dolaze u školu, ne možemo da u nedeljni fond od 25 časova nastave u učionicama smestimo ukupan fond matematike iz rasporeda. I zato kod srednjih škola nije prioritet da se gleda nastava na RTS-u, već se svaka za rad na daljinu organizovala uz pomoć odabrane platforme. Već na času u toku predavanja prave se zvučne ili video-beleške koje iz školske odmah stižu i u virtuelnu učionicu, kao i dodatna pojašnjenja i sadržaji – razjasnio je Ivan Ružičić, predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije, inače direktor Gimnazije u Čačku.
Izvor: Politika
