ПРВА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА СЛИКА ВЕРЕ ЈОВАНЧЕВИЋ ИЗ БЕОГРАДА
У оквиру Програма за децу и младе Дома културе Чачак, прошле суботе, 28. маја, отворена је прва самостална изложба Вере Јованчевић, познатије као српско чудо од детета, коју у Америци зову Џексон Полок данашњице. У Клубу ове установе изложено је 15 радова девојчице, која невероватним талентом и својим сликарским делима плени и осваја многа срца. Кажу да Србија није имала таквог колористу природног дара дуже од 100 година. Верин кум Рубен Папиан, чувени езотериста, рекао је да ће она бити светски позната сликарка до своје двадесете године. А седмогодишња, слатка и необично обична девојчица каже: “Кад порастем бићу сликарка!”
“КАД ПОРСТЕМ БИЋУ СЛИКАРКА!”
“Уживо ћу сликати и на отварању изложбе. Сликам већ шест година и много ми се свиђа. Када сам први пут питала маму да пробам, баш ми се свидело, па сам почела сваки дан да сликам. Била сам много срећна, а и мојим другарима се допадају радови. Слику имам замишљену у глави, а некад ми и дође идеја како да је насликам. Оно што замислим увек успем и да осликам. Много сам срећна. Кад порастем бићу сликарка!” Овако је наизглед обична, а у ствари посебно даровита девојчица из Београда, Вера Јованчевић одговарала на питања одушевљених новинара.
Са Божјим даром, у уметничком заносу може да проведе дуго времена, јер обожава сликање на великим платнима, и то уз добру музику. Почела је да слика са својих 15 месеци, а данас, са седам и по година има више од 200 радова… Њени радови красе, не само зидове породичног стана, већ и домове пријатеља и другара. Али, Вера није посвећена само свом великом таленту. Она игра балет у Балетској школи “Костјуков – Драгичевић”, уписала је Музичку школу “Јосип Славенски”, одсек клавир, први је разред основне школе, воли да се дружи, обожава свог пса Мазу…
– Захваљујући вртићу “Happykids” тај таленат је откривен јако рано. Вртић је послао радове дечице на такмичење међународног ранга и тако је чаролија започета, од Вериних 15 месеци, па све до данас. Имала је запажена излагања кроз Међународну конференцију “Искра” у Београду и на гостовању за 55. рођендан Музеја савремене уметности Београд, где је излагала своје радове и уживо сликала – подсетила је Христина Кнежевић, уредница Програма за децу и младе Дома културе.
Вера ствара и ужива уз велику подршку своје породице и на нови начин уметност доноси данашњици, када су многе вредности поприлично девалвиране. Иако је расла у породици у којој се негује уметност, ипак је надмашила све, каже мама Љиљана Јованчевић:
– Љубав према уметности гајим још од раног детињства, играла сам и фолклор од своје шесте године, а Верин тата има сликарског духа у себи, али можда није довољно обраћао пажњу. Међутим, Вера је надмашила обоје, чак ни мој супруг у почетку није могао да верује да је све то она сама сликала. Данас ми пратимо њене жеље, јер је њена срећа наше највеће богатство.
ОСЛИКАНА И ГИТАРА РУБЕНА ПАПИАНА, ВЕРИНОГ КУМА
Вера обожава да слика уз музику, која је саставни део њеног живота. Занимљиво је да је осликала чак и гитару, која се “утопила” у идентичан мотив њене слике. Реч је о езо-гитари Рубена Папиана, Вериног кума, јединој коју није осликао чувени езотериста, него малена уметница.
– А онда је Вера за свој пети рођендан добила баш ту гитару. Њен кум није данас са нама, на отварању ове изложбе, али је он њена велика подршка од првог дана. Захваљујући том дивном човеку, пратимо Верин пут. Када супруг и ја, можда, нисмо ни били свесни њеног талента, Рубен нам је дао ветар у леђа, рекавши: “Лили, купуј већа платна!” Тада сам била затечена… Али, Рубен је један од највећих езотериста, а то су људи који знају шта причају. Верин живот је Божји пут, да би она дошла на свет прошли смо и кроз медицину и кроз алтернативу. Када се она родила, то је за нашу породицу била круна, била су нам пуна срца, али и поносном куму. Рубен је апсолутно уз Веру од првог момента, од њеног првог рада и прве награде на међународном такмичењу. Радо га слушамо, јер то је човек посебних осећаја – са осмехом прича мама Љиљана Јованчевић.
НА ПУТУ ВЕРЕ
Вера је лепо српско име, које се повезује са хришћанском врлином, а у нашем народу се тумачи и као “она која је истинита”. Занимљиво је да је мама Љиљана написала песму “Вера”, још пре рођења малене уметнице:
– Те године, када је преминуо патријарх Павле, некако је у моју душу, баш то вече, дошла песма “Вера”. Ту ноћ, када смо супруг и ја отишли до Саборне цркве и целивали патријарха, осетила сам неко просветљење. Окренула сам се према Зорану и рекла: “Ако родим ћерку зваће се Вера”. А Вера се звала и моја бака.
СЛОБОДА ИЗРАЖАВАЊА
Зоран Јованчевић, који се радо представља као “поносни тата”, каже да Вера нема само дар за сликање, већ да је она стварно чудесна девојчица!
– Ја, као и сваки тата, пуно радим, а мама је углавном задужена за њено васпитање. Посвећује јој доста времена. Вера поред сликања, иде и на балет, а баш данас је имала пријемни за Музичку школу, жели да учи да свира клавир. Она је стварно добро дете. Када сам код куће, трудим се да јој будем подршка. Пошто сам често на путу, Вера ме увек жељно ишчекује. Она воли све што ради. За сликање стварно има дара и верујем да ће у будућности успети. Јако рано је почела да слика, а ми смо је увек подржавали. Наравно, слика у кући и никада јој нисмо правили проблем да ће нешто упропасти, или да ће да испрскати, увек има пуну слободу. Да ли ће испрскати зид или не, то је неважно, битно је да је она срећна – рекао је тата Зоран, поручивши родитељима да увек подржавају своју децу, јер је најбитније да малишанима дају слободу њиховог изражавања.
Како је Вера “мала чаролија”, ни њена изложба није отворена на уобичајен начин, јер су она и њени родитељи хтели да споје уметност, културу и традицију. Пре више од 40 година, на даскама које живот значе у Дому културе, као девојчица са седам година, свој први наступ имала је и мама Љиљана, у оквиру КУД-а “Фабрика резног алата”, под руководством Младена Ристановића, који се и данас труди да сачува културу, музику и традицију. После невероватног исконског гласа, односно, мајчиног извођења песме “Ој, Мораво” и игре фолклораца, наступиле су и сјајне балерине другог разреда Балетске школе “Лујо Давичо”, у класи Иване Дуњић.
А онда је Вера узела у руке боје и четкице, стала пред штафелај и магија је почела…
Нела Радичевић
СЛИКА У ХУМАНИТАРНЕ СВРХЕ
Дело које је те вечери насликала Вера Јованчевић биће на аукцији до краја изложбе, до 13. јуна, а уз помоћ Канцеларије за младе Града Чачак средства ће бити донирана у хуманитарне сврхе. Вера и њена мама су одлучиле да уметничко дело младе уметнице поклоне, односно, продају у хуманитарне сврхе и да на тајначин помогну још једном детету. Слика је на лицитацији и сви који желе да учествују могу се обратити Канцеларији за младе, а уметничко дело ће отићи у руке особе која понуди највише новца. На профилу Канцеларије за младе направљена је и анкета, како би и грађани могли да предлажу ком детету је помоћ најхитнија.
