Око 300.000 зависника од коцке, међу њима све више младих
ИЗВОР: РТС
Разговор Иване Миленковић са Јеленом Манојловић
Стручњаци тврде да је патолошко коцкање међу најбрже растућим болестима менталног здравља у свету. Зависност је у рангу зависности од дрога, а то није само болест појединца, већ и читаве његове породице која трпи различите врсте насиља. Посебно забрињава податак да је међу онима који се коцкају у Србије највише младих старости од 18 до 25 година, каже за РТС Јелена Манојловић, координатор тима СОС центра за превенцију и лечење патолошког коцкања.
Коцкање нуди илузију да ћемо на лак начин и за кратко време да дођемо до новца, рекла је Јелена Манојловић гостујући у Јутарњем програму РТС-а.
„И обично им то успева, не бисмо ми постали коцкари ако не добијемо прва два-три пута“, објашњава Манојловићева.
Када говоримо о броју коцкарница по глави становника, Србија је на другом месту у Европи, а број зависника од коцкања у Србији се повећава из дана у дан.
Коцкају се жене, али и мушкарци, а посебно забрињава податак да када говоримо о зависницима од коцке, у Србији је највише младих старости од 18 до 25 година.
„Коцка је доступна, није законски забрањена, кладионице су на сваким кораку, деца улазе тамо чисто из забаве, провода, дружења. Коцка је примамљива, али морам да кажем да на кутији цигарета пише – пушење убија, обратите се за стручну помоћ, ви то нигде немате у кладионицама или коцкарницама. Не постоје законске регулативе које говоре да деца испод 18 година не могу да уђу у кладионице и да кладионице не смеју да буду 300 метара ваздушном линијом од школа“, наводи Манојловићева.
Замка брзе и лаке зараде
Објашњава да се у коцкање креће из забаве и жеље да се до новца стигне брзо и лако.
„Деца са 100 динара покушавају да направе 300, често им то успева. Кажу, иде викенд, ајде да се проведемо, да покушамо да направимо 2.000 или 3.000 динара, обично успевају у тим моментима, и то само пробуди у дечјим мозговима жељу, кажу – ето, нашао сам систем, нашао сам начин како да дођем до пара“, објашњава гошћа Јутарњег програма.
Похлепа је, додаје, један од основних људских механизама који нас вуче кроз живот, па хајде, хлеба преко погаче. Тако се и деца понашају, покушавају да дођу до неког већег новца на коцки.
Када се појавило онлајн коцкање, додаје гошћа Јутарњег програма, сматрала сам да ће коцкарнице полако да се гасе. Међутим, апсолутно није дошло до тога, коцкарнице се и даље отварају на сваком кораку, свака улица има бар пет кладионица и коцкарница, тако да се апсолутно само повећао број зависника од коцке и доступност самом коцкању.
„Јер ви више не морате физички да одлазите у кладионицу, седите тамо и гледате утакмице и попуњавате тикет, јер ви имате сада онлајн апликацију и уплатите колико хоћете“, објашњава Манојловићева.
На питање како препознати да наш члан породице има проблем са коцкањем, наводи да на то указује било која промена у понашању.
„Ако приметите да вам фале паре код куће, да је особа запустила самог себе у смислу да се не купа, да два-три дана облачи исту гардеробу. Ако је школарац у питању – слабе оцене у школи, проблем са спавањем, све су то показатељи да негде постоји неки проблем“, објашњава гошћа Јутарњег програма.
Међу зависницима све више младих
Одвикавање од коцке може да потрајати више година. Први корак је позив, а после разговора стручњаци СОС линије предлажу саветовање, или одлазак у неки од центара за лечење зависности. Пацијентима се саветују групне терапије у оквиру породице.
„Када смо почињали пре 15 година, старосна структура зависника је била много старија. Јављали су се људи преко 35 година, који су генерално много више пропатили због коцке. Сада нам је ситуација таква да су нам на одвикавањима деца од 18 до 25 година и да чине 90 одсто наших клијената“, координатор тима СОС центра за превенцију и лечење патолошког коцкања.
У процесу одвикавања неопходна подршка породице
Како каже, процес одвикавања веома је специфичан и да би терапија била успешна, неопходна је помоћ породице.
„Код нас особа не може да дође сама, долази у пратњи породице јер је јако битна породична подршка у самом процесу одвикавања. Што је породица компактнија и стабилнија, то је исход лечења бољи“, истиче Манојловићева.
У склопу одвикавања, додаје гошћа Јутарњег програма, користе се полиграфска тестирања која говоре колико је особа заиста искрена у намери да престане да коцка и да ли заиста прати искуства програма одвикавања.
„Значи, постоје неке методе које се уче с нама у центру и просто то се тестира на полиграфу да ли се примењује“, навела је Манојловићева.
