Na sastanku Saveta roditelja Gimnazije u Čačku, koji je održan početkom oktobra, pokrenuta je inicijativa za preispitivanje izmena i promena koje se već drugu godinu primenjuju u gimnazijama. Kroz čitavo osnovnoškolsko obrazovanje dece ukazivano je na sve veću opterećenost učenika, a roditelji su bili uvereni da će reformski koraci ići u pravcu rasterećenja učenika. “Sada uviđamo da se dešava nešto sasvim suprotno i da je reforma gimnazija uglavnom donela veliku opterećenost učenika, zbog čega smo odlučili da u formi peticije pomognemo svojoj deci”, kaže Vesna Stanić, predsednica Saveta roditelja Gimnazije, u razgovoru za naš list. Pismo Saveta roditelja biće upućeno na adrese Narodne skupštine Republike Srbije, Odbora za prosvetu NS, Vlade i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kako bi zajedno otvorili ozbiljnu i stručnu raspravu o efektima ovakve reforme gimnazija, “dok još ima vremena da se spreče njene negativne posledice“.
– To je najmanje što možemo uraditi za našu decu i budućnost ove države. U čačansku Gimnaziju u prvi razred je upisano devet odeljenja, a u drugi deset odeljenja, po 30 učenika. Sakupljeno je oko 550 potpisa, odnosno oko 1.000 roditelja je podržalo peticiju, kojom želimo da skrenemo pažnju na veliku opterećenost učenika, fizičku, intelektualnu i psihičku. Važno je da se nijedan roditelj nije izjasnio protiv. Savet roditelja čačanske Gimnazije je odlučio da svoje nezadovoljstvo zbog preopterećenosti dece uobliči u formi peticije, prevashodno zbog velikog broja nastavnih predmeta i časova. Uviđamo da nam deca postaju demoralisana, nezainteresovana za druge aktivnosti, da gube koncentraciju, da teško ispunjavaju sve obaveze i da im je potreban veliki napor da savladaju obiman program. Takođe, veliki problem predstavljaju i izborni predmeti. Bez obzira na to kolio su interesantni i zanimljivi izborni predmeti, jer se realizuju kao projektna nastava, oni iziskuju punu angažovanost učenika, kako na časovima, tako i van nastave, jer deca rade domaće zdatke u vidu projekata. Nema potrebe govoriti o tome da nemaju vremena za vannastavne aktivnosti, hobije i druženja, osim za pasivan odmor – naglašava Vesna Stanić, predsednica Saveta roditelja Gimnazije.
Naša sagovornica podseća da u prvom i drugom razredu reformisane gimnazije deca imaju po 17, odnosno 18 predmeta koji su obavezni, ne računajući časove odeljenjskog starešine, časove dodatne ili dopunske nastave i sekcije. Skoro svaki dan učenici u okviru redovnih obaveza imaju po sedam časova, a zbog novouvedenih izbornih predmeta koji se realizuju vezanim časovima u suprotnoj smeni, dva mesečno imaju i po deset časova dnevno.
– Razumemo potrebu da se uvede novi način obrade gradiva i tzv.“projektna nastava“, ali smatramo da pet predmeta koje učenici imaju sa po jednim časom sedmično, samo dodatno opterećuju decu i suštinski ne doprinose nivou znanja i veština koje stiču. Takođe, zbog velikog broja predmeta i zakonskih obaveza u ocenjivanju naša deca u prvom i drugom razredu refomisane gimnazije treba da imaju minimum 116 ocena godišnje, bilo kojom tehnikom ocenjivanja, za 185 nastavnih dana – ističe Vesna Stanić.
Ivana Kostić, zamenica predsednice Saveta roditelja čačanske Gimnazije, napominje da roditelji možda nisu odmah bili dovoljno upućeni kako funkcioniše novi sistem, ali da su ubrzo videli da efekti ovakve reforme gimnazija nisu dobri, da deca previše vremena provode u školi i da gube koncentraciju.
– Mnogi roditelji su nekada učili u Gimnaziji, imali smo manje predmeta, a kada je reč o znanju ništa nismo propustili. Pismo ćemo proslediti najpre Školskoj upravi u Čačku, a zatim i Minstarstvu prosvete, a od nadležnih očekujemo da će imati razumevanja i razmisliti o reorganizaciji nastave. Takođe, smatramo da je potrebno uraditi i preraspodelu drugih predmeta, kao što su na primer građansko vaspitanje i veronauka – navodi očekivanja roditelja Ivana Kostić.
Pismo Saveta roditelja čačanske Gimnazije koje bi trebalo da pokrene ozbiljnu i stručnu raspravu o efektima ovakve reforme gimnazija završeno je rečima: “Nije jasna svrha ovakvog rada i ovakvih promena u kojima nastavnici imaju isti fond časova, a učenicima se smanjuje fond časova za pojedine predmete. Ovo može nastavu svesti na upoznavanje sa predmetom, a od kreativnosti i učenja sa razumevanjem mislimo da neće biti ništa. Mislimo da ovo nije pedagoški opravdano i da ovakav način rada i organizacije nastave nije u funkciji razvoja sposobnosti, interesovanja i kreativnosti učenika. Učenici imaju bolji uspeh, mereno prosečnim ocenama, a sve manje znanja što je najbolji dokaz i znak da sa sistemom nešto nije u redu. Ovo su samo neki detalji koji ukazuju na protivrečnosti u ovoj reformi i mi kao roditelji izražavamo bojazan da će ovo ostaviti ozbiljne posledice na obrazovanje naše dece i da zbog svega toga njihovi rezultati na opštoj maturi neće biti dobri i tada će roditelji i nastavnici biti krivi za to, a oni koji su „kreirali“ ovu „reformu“ neće snositi nikakvu odgovornost za to što je sve rađeno na brzinu i bez ozbiljne javne rasprave”.
N. R.
PROTIV DODATNIH ČASOVA
– U prvom i drugom razredu reformisane gimnazije, naša deca imaju 17, odnosno 18 obaveznih predmeta, ne računajući časove odeljenjskog starešine, dodatne ili dopunske nastave. To znači da svakog dana imaju obaveznih sedam časova, a zbog novouvedenih izbornih predmeta, koji se realizuju vezanim časovima u suprotnoj smeni, dva dana mesečno imaju po deset časova, sa minimalnim odmorima između. Veliki broj đaka pohađa dodatne privatne časove radi boljeg savladavanja školskog gradiva, aktivno ili rekreativno se bave sportom, baletom ili nekom drugom dodatnom aktivnosti, koja sedmično iziskuje još par sati angažovanja. Da se zaključiti da deci preostaje nedovoljno vremena za učenje i odmor. Majka sam dva učenika Gimnazije i član Saveta roditelja škole, a po struci sam lekar, pedijatar. Savršeno sam svesna prevelikog opterećenja svoje dece. Kao dečiji lekar, smatram da zbog obaveza koje su im nametnute, većina dece tokom radne nedelje ne stiže redovno i kvalitetno da se hrani. Takođe, smatram da nakon sedam, osam ili deset redovnih časova u školi, deca ne mogu imati dovoljnu koncentraciju da bi nastavila kod kuće da uče. Da bi uspešno savladali školsko gradivo ostaju budni do kasno u noć. Nemaju dovoljno kvalitetnog sna. Previše vremena provode u pasivnom, sedatalnom položaju i nisu dovoljno fizički aktivna. Veliki deo međusobne vršnjačke komunikacije deci se svodi na korišćenje interneta i društvenih mreža. Sve ovo neminovno može imati dalekosežne negativne posledice po fizičko i mentalno zdravlje ovih mladih ljudi. Smatram da je reforma gimnazija uvedena ishitreno, bez uvažavanja mišljenja ostalih struka i roditelja, koji neposredno učestvuju u odgajanju i obrazovanju mladih – rekla je za naš list dr Dubravka Ružić, pedijatar.
