ОДШТАМПАНА МОНОГРАФИЈА „САВРЕМЕНА ПРОИЗВОДЊА МАЛИНЕ“ ДР АЛЕКСАНДРА ЛЕПОСАВИЋА
ДОБАР ПУТОКАЗ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ
Недавно је изашла из штампе монографија „Савремена производња малине“ др Александра Лепосавића, вишег научног сарадника Института за воћарство у Чачку. У њој су изложена сва актуелна достигнућа из области технологије гајења, заштите и прераде малине, воћне врсте која има изузетан економски значај и утицаја на привреду Србије. Књига је објављена у суиздаваштву Института за воћарство из Чачка и Пољопривредног факултета Универзитета у Нишу. Одштампана је на 150 страна и илустрована са више од 80 оригиналних фотографија.
Књига је првенствено намењена произвођачима малине, као и агрономима – воћарима и технолозима који се баве организацијом производње и прераде малине. Она може бити веома корисна и младим научним радницима у институтима за воћарство и наставницима пољопривредних факултета и школа као основна или допунска литература.
„Савремена производња малине код нас, а у складу са водећом позицијом на светском тржишту у погледу количине и квалитета производа, захтева од свих учесника у јединственом ланцу производње, прераде и промета, поседовање веома сложених знања из више научних дисциплина и широко образовање. Као ретко која воћна врста или производ, производња малине је изузетно осетљива на технолошку недисциплину. Високо је зависна од степена организованости, прераде и извоза, а заједно са хладњачама и другим капацитетима за прераду чини јединствену техно-економску целину. Имајући у виду све ово, не треба да чуди чињеница што се у производњи ове, за економију наше земље изузетно важне воћне врсте, последњих година дешавају велике осцилације. Поред негативног дејства временских чинилаца, један од узрока таквих дешавања је слабија економска мотивисаност произвођача у годинама лошијих цена у откупу. Ипак, најзначајнији разлог присутних осцилација у производњи малине код нас представља дугогодишње одсуство струке и недостатак практичних знања применљивих у засадима“ , стоји у предговору нове монографије.
Уводни део књиге посвећен је лековитим својствима малине, као и малинарској производњи у свету и Републици Србији. У наставку књиге се говори о условима гајења и производње малине, сортама, подизању и нези младог засада малине, помотехничким и агротехничким мерама у засадима у роду. У поглављу „Заштита засада малине“ описане су најзначајније гљивичне, бактеријске и вирусне болести и штеточине малине, као и мере за њихово сузбијање. У овом делу је изложен концепт интегралне заштите малине који, уколико се правилно примењује, обезбеђује високе приносе и плодове без остатака пестицида и других штетних материја по здравље човека. Поред наведеног, у монографији су обрађене и основе производње малине по принципима органске пољопривреде, као и производња малине у различитим видовима заштићеног простора.
Имајући у виду чињеницу да се више од 90 одсто годишње производње у Србији извезе као смрзнута роба, значајан део текста посвећен је берби, транспорту и паковању плодова у циљу добијања хигијенски исправног производа, врхунског квалитета, нарочито ако се зна да плодови малине из наше земље стижу на најзахтевнија тржишта Европе, Јапана, Америке и других делова развијеног света.
На крају књиге се налази и календар радова у засадима и оријентациони предрачун неопходних средстава за подизање засада малине.
„Књига је настала као резултат вишегодишњих истраживања биолошких и морфолошких карактеристика и проучавања ефекта примене различитих техника гајења у засадима малине у нашој земљи, али и у малињацима широм света. Као таква, надам се да ће пружити значајан допринос у обогаћивању постојећих и стицању нових знања о савременим методама гајења ове воћне врсте. У том циљу, у књизи су на синтетизован начин обрађена најважнија питања гајења, заштите и прераде ове врсте воћа“, рекао је др Александар Лепосвић, аутор монографије.
У обради појединих тема учествовали су и својим знањима обогатили књигу признати стручњаци: др Дарко Јевремовић (Институт за воћарство у Чачку), проф. др Слободан Миленковић (Факултет еколошке пољопривреде Универзитета Едуконс), Тине Бошковић, дипл. инж. заштите биља и Милинко Ристић, дипл. инж. машинства.
Рецензенти монографије су: др Светислав Петровић, научни саветник Института за воћарство и редовни професор Агрономског факултета из Чачка у пензији, др Зоран Кесеровић, редовни професор Пољопривредног факултета из Новог Сада, др Татјана Вујовић, научни саветник Института за воћарство и др Бранко Поповић, виши научни сарадник чачанског Института за воћарство.
„Савремена производња малине“ je 11. научна монографија коју је др Лепосавић написао од када је почео да ради у чачанском Институту за воћарство. Претходних десет је потписао у коауторству, а ову последњу самостално.
В. С.
Gde moze da se kupi knjiga?