ОДРЖАНА ЗИМСКА ШКОЛА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ
УЗ ПОМОЋ СТРУКЕ ДО ЛАКШЕГ РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА
На Агрономском факултету у Чачку одржана је тродневна зимска школа за пољорпивреднике, коју традиционално организује Пољопривредна саветодавна и стручна служба. Једна од најзначајнијих тема овог стручног скупа било је увођење е-аграра, а након одржаних предавања окупљеним пољопривредницима, који су се нашли на ранг листи Министарства пољопривреде за расподелу меркантилног кукуруза из робних резерви, уручена су решења на основу којих ће моћи да преузму одобрену помоћ државе за млечно говедарство.
Како је навела Слађана Петрић, директор Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак, зимска школа за пољопривреднике је организована баш у Чачку због великог интересовања пољопривредника, који овакве стручне скупове користе да би из прве руке добили прецизне одговоре на све своје дилеме, посебно када је реч о пољопривредним субвенцијама које додељује држава, а за које, из године у годину, расте интересовање. Подједнаку пажњу пољопривредника су изазвале и информације о е-аграру који представља велику новину за све оне који се баве комерцијалном производњом, па је овај стручни скуп представљао и одличну прилику да разреше све своје дилеме везано за добијање идентификационог броја, који је полазна основа за електронско пословање у области пољопривреде.
– Једна од важних тема организованих предавања у оквиру зимске школе за пољопривреднике су свакако државне субвенције за поспешивање производње. С обзиром на то да се ове године прелази на е-аграр, то јест на електронско подношење захтева за субвенције и да ће Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у том смислу мења правилнике за доделу државних подстицаја у пољопривреди, тако да ће се и захтеви за субвенције углавном подносити електронским путем, што до сада није био случај. За сада се још увек не зна када ће бити расписани јавни позиви и то зависи од ресорног министарства, а ми из Пољопривредне саветодавне и стручне службе смо ту да пружимо све неопходне информације пољопривредницима о свему што је актуелно у тој области. Очекује се да се што више пољопривредника региструје у ту базу података и да подносе захтеве за подстицајна средства електронским путем – навела је Слађана Петрић.
Од представника службе за селекцију у сточарству пољопривредници су били у прилици да сазнају како у постојећим условима могу да побољшају ефекте свога рада у сточарској производњи, која се, иначе, нашла у изузетно тешкој позицији, јер је годинама уназад била занемаривана од државе и у одсуству јасне развојне стратегије. Како је навео Драган Николић, власник фирме„Сувобор коп“,у чачанским селима се смањује број газдинстава која поседују стоку, али се са друге стране повећава број грла у оквиру појединачних газдинстава која су се определила за увећани обим производње због ниских откупних цена сточарских производа, пре свега, у области млечног говедарства, јер се у оваквим условима привређивања на озбиљнију зараду може само рачунати уколико је реч о неким већим количинама млека. Генерално узев, лоше стање у сточарској производњи је карактеристично за све крајеве Србије, јер се нагомилани проблеми у овој области производње годинама нису решавали.
– Од великог броја малих пољопривредних газдинстава полако идемо ка мањем броју већих и то је једини начин да сточари одрже своје фарме и да неком обимнијом производњом надокнаде своје увећане трошкове који су резултат драстичног скока цена свих инпута, а што је последица велике светске економске кризе. То је уједно и једини начин да лакше преброде ову кризу. Такође, повећање броја старачких домаћинстава на селу је резултирао губитком дела сточарске производње. Сточарство и ратарство су повезане гране производње и захтевају озбиљан напор и самим тим способну радну снагу, тако да се, захваљујући младима који су се одлучили да остану на селу, сточарска производња све више заснива на фармама које имају далеко озбиљнији сточни фонд, а не на уситњеној производњи. Захваљујући томе, село и даље живи, број говеда се не смањује рапидно, али се рапидно смањује број газдинстава на којима се она држе – објаснио је Николић.
Једна од важних тема зимске школе за пољопривреднике била је и органска производња, то јест доследно враћање плодореда у биљној производњи, како би се сачувало земљиште. Некада се ова значајна мера много више поштовала, да би са интензивирањем пољопривредне производње све чешће занемаривала, а таква пракса може довести до потпуне деградације земљишта. О значају смене пољопривредних култура за очување земљишта говорио је Милан Дамљановић, саветодавац ПССС Чачак.
– Ми имамо доста парцела које годинама нису обрађивине, тако да се земљиште само обновило и на њему се може засновати органска производња. Са друге стране, на земљиштима где се дуго година није водило рачуна о плодореду требало би да се уведе угар или зелени угар, па чак и да се такве парцеле на неколико година избаце из производње, како би се земљиште одморило. Уколико пољопривредници не поседују друго земљиште на коме би засновали производњу, требало би да уведучетворопољни или петопољни плодоред, који је већ присутан на неким мањим парцелама и одлично функционише.Проблем је присутан код интензивних произвођача одређених пољопривредних култура као што су кукуруз и кромпир, где се исте парцеле користе већ двадесетак година и где долази до изузетно великог сабијања и закишељавања земљишта, као и губљења његових микробиолошких својстава, тако да она и поред све веће и веће употребе минералних ђубрива доносе све слабије приносе гајених култура –објаснио је Дамљановић и додао да се пољопривредници у нашој земљи слабије интересују за органску производњу и ређе аплицирају за средства подршке због изузетно мале разлике у ценама органских производа и оних који потичу из класичне производње. Истовремено је и изузетно скупа контрола таквих производа, тако да пољопривредници не виде неку добру рачуницу у веома захтевној органској производњи.
Током тродневних предавања пољопривредници су имали прилику да се боље информишу о свим актуелним трендовима у областима ратарске, повртарске и сточарске производње, као и хемијске заштите биља.
В. С.
