Чачански Институт за воћарство, после 44 године, поново домаћин значајног скупа
У целом свету, па и у Србији, почели су другачији ветрови у производњи и преради шљиве. Поред климатских промена, важан утицај већ има пандемија, јер се велики део човечанства окреће здравој храни и старим сортама воћа и поврћа. Ови трендови прате и шљиварство. О овоме, као и о многим другим темама значајним за гајење шљиве, говорило се на 12. Међународном симпозијуму о генетици, оплемењивању и помологији шљиве (XII International symposium on plum and prunegenetics, breeding and pomology), који је од 14. до 17. септембра, у организацији Института за воћарство из Чачка, одржан у хотелу „Палисад“ на Златибору. Догађај је организован под покровитељством Међународног друштва за хортикултуру (International Society for Horticultural Science – ISHS) у хибридном формату, уз физичко присуство учесника и виртуелно – онлајн. О Симпозијуму, утисцима, значају догађаја за Србију и Чачак, као и о темама и интересовањима за домаће сорте шљиве, пре свега оне створене у чачанском Институту за воћарство, разговарали смо са др Дарком Јевремовићем, директором ове научно-истраживачке установе.
Током четири дана симпозијума презентовано је укупно 76 радова, 31 рад као усмено саопштење и 45 радова у постер секцији. Више од 140 истраживача из 18 земаља Европе, Азије, Северне и Јужне Америке је пријавило радове за симпозијум. Осим бројних истраживача из Србије, Институт је на Златибору угостио колеге из Босне и Херцеговине, Бугарске, Црне Горе, Норвешке, Чешке и Бразила.
– Чачанском Институту припала је част да после 44 године поново буде организатор оваквог симпозијума, који је окупио најзначајније истраживаче који се баве свим аспектима из области гајења шљиве – генетика и оплемењивање; генетички ресурси и испитивање сорти; подлоге; физиологија и одржавање засада; болести и штеточине; квалитет плодова; сазревање и чување плодова; сушење и прерада – каже директор Института, сазивач (convener) који је и отворио Симпозијум на Златибору. У поздравном говору он је истакао да је шљива део наше историје, традиције и наслеђа, да је она наша национална воћна врста, а шљивовица национално пиће. Према проценама, у Србији се гаји око 40 милиона стабала шљиве, а по производњи, Србија је у самом светском врху.
У име ISHS присутнима се обратио др Теодоре ДеЈонг (Theodore DeJong) са Универзитета Дејвис из Калифорније, председавајући ISHS секције за континентално воће, који је похвалио Институт за воћарство, јер је, и поред тешке епидемиолошке ситуације, успео да окупи велики број истраживача и успешно организује овај симпозијум.
– Предавања по позиву су одржала три еминентна светска стручњака. Стручна предавања отворио је др Михаел Нојмилер (Michael Neumuller) из Немачке, један од најпознатијих светских стручњака за шљиву, предавањем о најновијим достигнућима и будућим изазовима у оплемењивању шљиве. Тема предавања др Силвије Далот (Sylvie Dallot) из ИНРА института у Француској биле су мере контроле вируса шарке шљиве базиране на савременим сазнањима о кључним епидемиолошким карактеристикама вируса. Последњег дана симпозијума, наш највећи стручњак за жестока алкохолна пића проф. др Нинослав Никићевић је одржао запажено предавање о производњи врхунске ракије шљивовице у малим дестилеријама у Србији – каже др Јевремовић.
На леп пријем колега из иностранства, оних који су били на Златибору, као и оних који су пратили Симпозијум онлајн, наишло је девет усмених предавања истаживача Института за воћарство, из свих поменутих области. Они су презентовали српску науку на врло високом нивоу. Како преноси др Јевремовић, то су потврдили и сами учесници дискусије и бројни коментари иностраних истраживача.
– Сорте шљива створених у Чачку су биле тема бројних радова, како домаћих тако и иностраних учесника, чиме је потврђен њихов квалитет и велики печат које су дале у унапређењу шљиварства Европе. Чачанске сорте су „отац“ или „мајка“ бројним сортама које су створене и које се стварају у Немачкој, која заједно са Србијом, предњачи у оплемењивању Европске шљиве (Prunusdomestica L.) у свету – каже он и додаје:.
– Колеге из Бугарске и Шведске посебно су се интересовале за наше нове сорте шљиве, пре свега наду, као и петру, дивну и лану. Желе да их испитају у својим агроеколошким условима. Понудили су нам и своје сорте, да их ми испитујемо овде код нас… Колега Нојмилер из Немачке био је веома изненађен да се око 80 одсто плодова шљиве код нас прерађује у ракију, будући да се у његовој земљи готово половина рода користи за прављење колача и других посластица. Понудио је да неке њихове хибриде испитамо у нашим агроеколошким условима, будући да они уопште не стварају сорте шљиве наменски за производњу ракије.
Велику пажњу изазвала су и излагања стручњака чачанског Института о пројекту који се односи на аутохтоне сорте шљиве. Интересовало их је докле смо стигли, на које проблеме смо наишли у производњи садног материјала, односно у размножавању ових сорти и како смо их решили, јер им је, пре свега, познато да постоје проблеми компатибилности када се калеме на џенарику као подлогу – наводи директор Института.
Осим представљања научних достигнућа, уз посебно истицање сорти шљиве које су створене и које се стварају у Институту за воћарство, а које су пронеле име Чачка и ове установе широм света, симпозијум је, каже др Јевремовић, био и прилика да се обнове стара познанства, створе нови контакти и на најбољи начин презентује српска шљива, производи од шљиве и све оно што прати производњу и прераду овог воћа.
Скуп је затворен ISHS бизнис састанком који је водио др Јевремовић на коме је сумиран рад на Златибору и на коме се дискутовало о месту одржавања следећег симпозијума. Изнета је иницијатива да се међународни симпозијуми о шљиви и кајсији у будућности споје у један. О домаћину симпозијума ће се ускоро одлучити, а кандидати су Француска, Румунија и Кина.
В. Т.
ЗБОРНИК РАДОВА У ТОКУ СИМПОЗИЈУМА
На похвалу др ДеЈонга, као и свих других учесника, наишло је и то што је Институт успео да Зборник радова са Симпозијума штампа истовремено са скупом, што се по први пут догодило.
ИЗЛЕТ НА ТАРУ
Другог дана симпозијума за учеснике је организован излет. Они су посетили тепих ливаду на Митровцу, видиковац са ког се пружа поглед на Дрину и језеро Перућац, реку Врело – најкраћу реку у Европи, манастир Рачу код Бајине Баште и светску атракцију – кућицу на Дрини. Екскурзија је завршена посетом дестилерији „ББ Клековача“, где су се гости упознали са „тајнама“ производње врхунских жестоких алкохолних пића и дегустирали бројне ракије од малине, вишње, дуње, крушке, клеке и наравно шљиве.
КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ И У ГАЈЕЊУ ШЉИВЕ
У целом свету велики број пројеката се реализује са циљем очувања старих сорти воћака, међу њима и шљиве. Акценат је, како наводи др Дарко Јевремовић, не само на физичком очувању генетског материјала, већ да се оне користе и за оплемењивање нових сорти, које ће бити добре у погледу квалитета плодова, али и отпорније на болести, штеточине, па и високе темепературе и сушу, који су све већи проблем, не само Србије и земаља у окружењу, већ и великог дела Европе. Раније су правци у оплемењивању били да се добије шљива крупних плодова, ранијег или каснијег времена сазревања, да имају комбинована својства намене… Данас, због климатских промена, један од императива је што већа толерантност на климатске факторе. Управо о томе говорили су и истраживачи из Немачке.
ПРОДАЈА САДНИЦА
Половином октобра у продавници Института за воћарство почеће продаја садница воћа. Велико интересовање влада за саднице шљиве, вероватно и због добрих откупних цена које је ово воће имало ове сезоне. Највише се и даље траже чачанска родна, чачанска лепотица, стенлеј и нада, за које је спремљено највише садног материјала. Цена је непромењена, 300 динара по садници. Почетком ове седмице у истој продавници почела је продаја јабука из засада Института.
