Ovogodišnji rod i kvalitete krompira su odlični, saglasni su proizvođači i stručnjaci iz ove oblasti, ali slabija potražnja diktira nešto nižu cenu.
Nenad Popović iz Stančića kod Čačka pored kupusa i luka, uzgaja i krompir. Ove godine zasejao ga je na površini od šest hektara.
“Imali smo semenske robe od elite to je već izvađeno, sada smo nastavili merkantilni krompir da vadimo. Dosta bi izvadili da nije bilo kišovitog vremena, ali protiv toga se ne može pa smo morali malo da odustanemo, malo i da odmorimo”, rekao je Popović.
On je istakao da je zadovoljan ovogodišnjim rodom, ali i kvalitetom.
“U proseku je prinos oko pet vagona, sve zavisi od sorte do sorte. Malo su bele sorte bolje rodile u odnosu na crvene. Imamo umanjenje rode zato što je preko jednog dela prešla voda kad je došlo do izlivanja reka. Tu je dosta smanjen rod u odnosu na površine koje nisu bile poplavljene”, objasnio je Popović.
Između 10 i 12 tona do sada je predao kompaniji Deleze (Delhaize).
U narednom periodu, kako kaže, baziraće se na vađenju i lagerovanju krompira u hladnjači, a potom i na intenzivnu prodaju.
Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredene savetodavne stručne službe u Čačku, Milan Damljanović, kaže da su ove godine vremenski uslovi pogodivali razvoju krompira.
“Za tri decenije službe malo godina pamtim da su bile ovako dobre i kvalitetne za krompir. Imalo je obilje padavina baš u vreme kada je to krompiru bilo potrebno, došlo je i do zahlađenja što je krompiru pogodovalo. Ove godine imamo rekordne prinose, ali kvalitete je odličan”, naglasio je Damljanović.
Godinama unazad postoji problem sa izvozom krompira, rekao je Damljanović, podsetivši da su nekada Rumunija, Bugarska i područje Dalmacije bili naša glavna tržišta za izvoz, ali da se ulaskom u Evropsku uniju sve to promenilo.
“Oni imaju svoje zalihe krompira, ali imajući u vidu da je turizam gotovo na nuli, mislim da će biti problema sa plasmanom tolikih količina, tako da se ponovo ponavlja pravilo – kada su rod i kvalitetan super onda je cena niska i obrnuto što ni u jednom i u drugom pogledu proizvođačima ne odgovara”, rekao je Damljanović.
Poljoprivrednicima savetuje da krompir što pre džakiraju, odnosno sklone sa zemlje u očišćene i dezinfikovane magacine.
“Na prozorima i vratima magacina moraju biti postavljene mreže. Kada se krompir uskladišti sve mora da bude otvoreno zbog promaje da bi se sušio. S obzirom da poslednjih godina imamo dosta problema sa krompirovim moljcem, zaraza dolazi baš u trenutku vađenja. Ove godine biće i problema sa skladištenjem zbog velikih količina”, objasnio je Damljanović.
Na teritoriji Čačka, Gornjeg Milanovca, Lučana i Arilja, krompir je ove godine zasejan na površinama od oko 3.600 hekatar. Reč je o najznačajnijim površinama krompira u Srbiji.
Izvor: MNA
