У Kатићима код Ивањице одржана је манифестација посвећена ивањичком кромпиру “Кромпиријада“. Награђени су најбољи произвођачи овог поврћа и одржан састанак са представницима локалне самоуправе о проблемима ове производње.
Иако је ивањички кромпир надалеко чувен по свом квалитету, произвођачи овог краја никако да се наметну и изборе за позицију на тржишту. Свесни да појединачно мало могу урадити, локална самоуправа је препознала потребу организованијег приступа решавању проблема. Зато је после четири године обновљена „Кромпиријада“ у Катићима која је окупила најбоље произвођаче кромпира. То је била прилика да се, уз анализу резултата овогодишње производње, чују њихови проблеми.
Произвођачи су се заменику председника општине Ненаду Главинићу пожалили да је највећи проблем увоз кромпира и набавка семенског материјала. Семенски кромпир долази из увоза из неке друге, треће руке што поскупљује производњу па на крају имају скупљи производ од оног који се увози. Истакнут је и проблем добијања дозвола за улазак на пијаце за продају на велико.
-Проблем уласка на пијаце ради продаје на велико ћемо у наредном периоду покушати да решимо са надлежним институцијама. Договорили смо се да у наредних 15-так дана одржимо још један састанак да проценимо укупну производњу ивањичког кромпира у овој години како би на време решили продају пре пролећа. Најбитније је да се припреми информација о потреби изградње наменског складишта које би олакшало чување кромпира и његов квалитет. Локална самоуправа и Министарство пољопривреде су спремни да субвенцијама подрже производњу. Наша је препорука је да се произвођачи удруже, формирају удружење произвођача ивањичког кромпира како би лакше комуницирали и изборили се за позицију на тржишту. Жеља локалне самоуправе је да очува бренд ивањичког кромпира. Сматрамо да ће производња, брендирање и пласман у велике маркете, где га тренутно нема, умногоме утицати на економско оснаживање породица. Да им то, уз малине, буде додатни приход и мотив за останак на селу, казао је Главинић.
ИСКОРИСТИТИ ПРЕДНОСТИ
Како је на овом састанку подсетио руководилац општинског Одељења за пољопривреду Дејан Манојловић, географска одредница ивањички кромпир дефинисана је 2017. године пошто је локална самоуправа претходне године исказала жељу да се заштити географско порекло. Иако је реч о сувом ратарењу, без наводњавања и уз ниске приносе који варирају из године у годину зависно од временских услова и цене производње, карактеристичан је висок проценат суве материје. По његовим речима, сензорном анализом у Научном институту за прехрамбене технологије у Новом Саду је утврђено да ивањички кромпир има 18,5 одсто суве материје док остали имају много мање. То потврђује да је предео Јавора и Мучња веома погодан за ову повртарску културу. Произвођачима је Манојловић дао и занимљив савет- да се у производњи ускладе са биоритмом природе, прате месечеве мене.
Он је истакао и да су према гастрономској мапи Србије урађеној пре 12 година „Кромпир на ивањички начин“ и „Пекарски голијски кромпир“ дефинисани као специјалитети овог краја. Тада је формирано и удружење које је тренутно пасивно јер нема довољно снаге да буде функционално- да сваки произвођач има идентификациони број, број парцела, колике су површине, количине, да има наследивост, контролу. Зато треба озбиљно порадити на овом питању у наредном периоду. Што се пласмана тиче, идеја је да треба понудити мања наменска паковања за велике маркете која би могла да се уз етикету географског порекла продају и по мало вишој цени.
ИВАЊИЦА – МАТИЦА КРОМПИРА
Председник општине Момчило Митровић је отварајући овогодишњу „Кромпиријаду“ најавио да ће локална самоуправа помоћи да ова манифестација заживи и можда траје више од једног дана. Жеља је „да се покаже да је Ивањица матица кромпира, да ивањички кромпир није само флоскула у Београду и другим градовима већ да је најздравији и најквалитетнији.“ Да је тако посведочили су и награђени произвођачи.
Проглашени су победници у категоријама: најтежи кромпир, најнеобичнији кромпир, најбољи произвођач за принос по хектару и најмлађи произвођач.
Миодраг Драшковић из Мочиоца је имао највећу површину засејану кромпиром. Од укупно 30 хектара на 20 је заступљена семенска а на десет производња меркантилног кромпира. Приноси су до 30 тона по хектару, дакле произвео је око 900 тона. За цену каже да је добра, а да купце има по читавој Србији.
Витомир Филиповић из Равне Горе је награђен за најтежи кромпир. Изложио је кртолу од 1420 грама, а каже да има и примерке до два килограма тежине. То је како прича све из једне погодне парцеле где је 60% тако крупан кромпир, а поносно истиче да га је прскао само једном. Купци му долазе кући и већ је испоручио око пет тона. Међутим, трговцима те велике кромпире не може лако да прода.
Награда за најмлађег произвођача отишла је у руке 24-годишњег Владимира Сићевића из Мочиоца.
-Моји родитељи се овим баве читав живот. Ја сам се прикључио по завршетку средње школе. Сваке године улажемо у производњу, подижемо квалитет на виши ново да бисмо били конкурентни на тржишту. Имамо муштерије већином из Београда и из Војводине. Имам и своју интернет страницу па ме купци и тако контактирају.
Иначе, у оквиру „Кромпиријаде“ додељене су и награде ученицима ивањичке Техничке школе који су припремили различита јела од кромпира.
Покровитељи ове манифестације били су: Општина Ивањица, Туристичка организација Ивањице, Дом културе, ОШ „Мићо Матовић“ Катићи и предузеће „Пегаз“.
Ј.С.
120 ГОДИНА УЗГОЈА
Дејан Манојловић је испричао да подаци о географском пореклу говоре да се кромпир на ивањичком подручју појавио још 1901. године. Кириџије из Брезове су тада произвеле 16.450 килограма овог поврћа. Тада је формирана прва Јаворска задруга која траје до Првог светског рата, а наставља да ради 1920. године.
Експанзију кромпир на подручју Јавора доживљава 1960. године када је засејано 15 хектара. Први магацин је направљен наредне године, а 1964. године је под овом културом 130 хектара. Велики магацин од 450 вагона је саграђен 1970. године. Временом су површине под кромпиром достигле 3000 хектара.
По попису кромпира 2012. године под кромпиром је 3.025 хектара од чега је само 10% семенског. Пољопривредна стручна служба Краљево процењује да се сада семенски гаји на 100 до 150 хектара, а меркантилни на до 1.500 хектара.
Текст и фото Јелена Савић
