ПОВОДОМ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ФИЛМСКЕ АНИМАЦИЈЕ У НАШЕМ ГРАДУ (4)
Ентузијасти који су омогућили да Фестивал анимираног филма опстане до настанка “Аниманиме”, 2007. године, овим серијалом текстова у претходних неколико бројева нашег листа желели су да се јавност подсети „када је анимирани филм слетео у Чачак”, односно, да се заштите од заборава сви они који су својим умећем, радом и свесрдним залагањем допринели да Чачак много година пре поменуте, постане домаћин Југословенског фестивала анимираног филма. Истовремено, желели су да добију одговор на који начин Чачак, као прва Престоница културе Србије, у оквиру манифестације “Чачанска родна”, обележава 30 година од одржавања Југословенског фестивала анимираног филма?
“БАЗИЧНА УМЕЋА ПРОЖЕТА ЕНЕРГИЈОМ МЛАДИХ И РАЗМЕНОМ СВЕЖИХ ИДЕЈА”
– Ако се анализирају догађаји у анимираном филму у протеклих 30 година, стиче се утисак да у многим срединама постоје активности усмерене ка проналажењу младих, талентованих цртача и аниматора. У том циљу формирано је више радионица, такозваних, школа анимације, које су водили искусни професионалци у креирању анимираног филма. Програми тих школа садржавали су, како основне информације о настанку и историјату анимације и класичном производном поступку, тако и упознавање са најновијим дигиталним технологијама. Резултат је заједничка реализација анимираног пројекта од стране полазника школе. Иако су се те радионице често ослањале више на ентузијам својих оснивача и учесника, него на неопходна материјална средства потребна за несметано функционисање, показале су се као веома корисне. Регрутовале су и оспособиле већи број нових младих талената, упоредо остварујући и својеврстан педагошки допринос у оквиру свог рада. А тај и такав рад, тимски, стручно вођен, који се ослања превасходно на базична умећа, додатно прожет енергијом младих и разменом свежих идеја, увек је давао боље резултате од све више присутног самоуког, индивидуалног, online оспособљавања какво се данас, захваљујући модерној технологији, увелико практикује – каже Мирослав Љ. Јелић, аутор некадашње фестивалске шпице.
У прилог томе, Љубомир Сикора, тадашњи председник Организационог одбора Југословенског фестивала анимираног филма, наводи неколико примера који илуструју одличан рад: Школу анимираног филма из Врања, Аниматор фест из Јагодине, Међународну колонију анимираног филма у Нишу, као и Центар за анимирани филм ЦентАФ – Чачак.
– У години када је у Подгорици одржан први Југословенски фестивал анимираног филма (1987. године), почела је да ради Школа анимираног филма ШАФ из Врања, која је тренутно смештена у Центру за културу Града Врања, у простору на коме би многи филмски радници позавидели. Традиционална манифестација коју организује ШАФ је “Интернационална дечија радионица анимираног филма” (ИДРАФ), која је бијеналног карактера. Европски фестивал анимираног филма деце и младих “Аниматор фест” основан је 2013. године, са мисијом да промовише националну продукцију анимираних филмова деце до 18 година. Фестивал се одржава у Јагодини сваког септембра, уз подршку Министарства културе Републике Србије и Града Јагодине. Ниш је сваке године, почев од 2003, домаћин Међународне колоније анимираног филма, која траје седам дана. У оквиру колоније организован је Фестивал анимираног филма “Константинов знак”. На бази велике заинтересованости Дејан Дабић је основао Студио цртаног филма 98. У Нишу успешно ради и Удружење “Анима” – подсећа Сикора.
“ПОСЛЕДИЦА ФЕСТИВАЛА ТРЕБА ДА БУДЕ ШКОЛА АНИМАЦИЈЕ”
На једном од Фестивала анимираног филма у Чачку, Иван Здравковић, аниматор из Ниша, поручио је да је фестивал част за сваки град: “Велика фешта на коју је усмерена пажња свих медија, али битно је оно што остаје да живи после, од фестивала до фестивала. Кад се угасе светла, поделе награде, разиђе публика, оду аутори у средине у којима стварају, фестивал треба да подстакне град да се уради нешто више. У томе је поента… Последица фестивала треба да буде школа анимације. Тек онда се може рећи да је фестивал успео… Тек када се појави чачански анимирани филм, чачанска школа анимације, фестивал је оправдао своје постојање и несебично гостопримство овог града”, рекао је својевремено Здравковић за “Чачански глас”.
– На крилима оваквих порука, идеја је почела да се остварује у Чачку. Окупила се група која је корак по корак приступила реализацији сугестија и настао је Центар за анимирани филм ЦентАФ – Чачак. На 8. Фестивалу, 2001. године, директор Фестивала Радиша Зимоњић је доделио посебна признања: Растку Ћирићу за успешан рад школе “Дунав филм” Београд, Слободану Пајићу за успешан рад ЦентАФ – Чачак и Мирославу Симоновићу за успешан рад ШАФ из Врања – наводи Сикора, наглашавајући да се мисија дефинисана у казивању Ивана Здравковића остварује из фестивала у фестивал.
“АНИМАЦИЈА ИЗМЕЂУ ЈУЧЕ И СУТРА”
Наш саговорник, као и остали ентузијасти, сматра да би требало размотрити могућност да се у оквиру манифестације “Чачанска родна”, у години када се навршава 30 година Југословенског фестивала анимираног филма, посвети време и догађајима који сведоче непобитне чињенице: Чачак је од 1993. године на мапи фестивалских градова; на крилима фестивала покренуте су радионице за откривање младих неафирмисаних стваралаца у области анимације; настао је ЦентАФ у Чачку, где су уобличени креативни садржаји и реализовани пројекти који су освојили многе награде на међународним фестивалима; овакав рад је иницирао сличне активности и у другим срединама…
– У Чачак, који је Прва престоница културе Србије, треба позвати све госте из градова где се одржавају сличне манифестације. Предлажемо да то буде сусрет под радним називом “Анимација између јуче и сутра”, где би се учесници осврнули на прошли, садашњи и будући приступ креирања анимираног филма. Подсетили бисмо на филмске продукције урађене технологијом филмске траке и техникама анимације, које су јој биле својствене, кроз приказ најзначајнијих остварења насталих у „Дунав филму“, „Бикић студију“ и независним продукцијама. У том сегменту могле би бити организоване ретроспективе појединих значајних аутора, као и разговори у вези са суштином тадашњег поимања анимираног филма, од тематских, драматуршких и технолошких изазова. Други сегмент сусрета посветио би се данашњем тренутку у анимацији кроз приказивање филмова аутора, али и филмских школа које активно едукују децу и младе, па и академских филмских школа. Трећи сегмент сусрета, окупио би студија и ауторе који су запловили у будућност анимације. Такође, било би добро организовати пројекције најбољих анимираних филмова (добитника Гран при фестивала, награда “Златни штифт”, Специјалног признања “Чачанског гласа”) и анимираних филмова који су настали у ЦентАФ-у, а освојили бројне награде на фестивалима широм Европе. Сматрамо да би било лепо, поводом јубилеја (30 година од када је Чачак домаћин Фестивала анимираног филма), доделити признања заслужним појединцима за очување традиције анимираног филма и свима који су наставили да развијају анимирани филм у Србији. На овај начин Град Чачак би још једном оправдао визију, кроз чињеницу да је изабран за прву Престоницу културе Србије, у свим сегентима културе, са посебним освртом на област филмског стваралаштва, односно, анимирани филм – закључио је Љубомир Сикора, један од ентузијаста, Чачанима познат из политичког, јавног и друштвеног живота града, али и као посленик културе.
Приредила: Нела Радичевић
Фотографије: Архива Љубомира Сикоре
