Проблем пласмана кромпира, суша али и поскупљење производње утицали су на смањење површина под овом културом и мање приносе.
Сезона вађења кромпира у ивањичком крају је тек почела, па се не може са сигурношћу говорити о просечном приносу овог поврћа по хектару. У зависности од могућности наводњавања, приноси су различити али се очекује до 25 тона по хектару.
Вишегодишњи рекордери у производњи кромпира Драшковићи из Мочиоца такође потврђују да због целокупне ситуације очекују мање приносе.
– Поскупело и семе и ђубриво, хемија, гориво и радна снага коју је све теже наћи. Наднице су пет до шест хиљада динара у зависности да ли храну обезбеђујемо ми или они сами. Ми породично узгајамо 15-так сорти семенског и јеловног кромпира на око 30 хектара. Вађење је тек почело. С обзиром на сушу, очекујемо просечан принос од око 25 тона по хектару. За семенски имамо старе купце, а пласман јеловног диктираће тржиште – каже Миодраг Драшковић.
Код Владимира Сићовића, такође из Мочиоца, принос ће, каже, бити у просеку 20 тона по хектару. Кромпир гаји на пет хектара на Мучњу и у Божетићима, али и код куће где је наводњавао па ће бити бољи род.
– Веома је лоша ситуација. Сејали смо крајем априла, почетком маја, па га је ухватила суша. Није могла кртола да се развије како треба. Ђубриво није могло да се растопи, препарати против инсеката нису могли да делују. Али, ипак нема мољца као у равничарским крајевима. Трошкови производње су огромни. Радну снагу једва нађемо. Радници неће да раде за мање од пет, шест хиљада динара а нама то са осталим трошковима изађе и седам хиљада. А цена тренутно свега 30 динара. Ми овде ратујемо и са дивљим животињама које су гладне. Од дивљих свиња преко јазаваца, јелена који нам униште род али и жицу па нам онда и краве изађу. Заградио сам, пријављивао штету али ништа нисам успео. Обећавали су из Ловачког удружења да ће ми дати неке препарате, па топове али ништа од тога. Баш неповољна година за пољопривреду – рекао је Владимир Сићовић.
Сви произвођачи страхују како ће одржати кромпир јер трули и има мољца. Зато поједини готово са њиве одмах испоручују купцима. Небојша Милићевић из Лисе је, каже, имао добар род. На 60 ари било је вагон јеловног и шест тона семенског. Прогорела га суша и тешко може да се чува док не буде боља цена. Зато је већину већ продао по 30 динара.
(фото: Ј. Милићевић)
Ј. С.
