ОБЈАВЉЕНИ ЗВАНИЧНИ ПОДАЦИ ПОПИСА ПОЉОПРИВРЕДЕ
МАЊЕ ГАЗДИНСТАВА, ОБРАДИВИХ ПОВРШИНА И СТОКЕ
Републички завод за статистику саопштио је званичне податке пописа пољопривреде који показују да се наставља тренд опадања броја пољопривредних газдинстава, свих врста стоке, а уједно и смањења површина обрадивог замљишта, док је просечна старост носилаца домаћинстава на селу 60 година. Да ли ће овакава тенденција бити присутна и у наредном периоду, да ли ће грађани Србије имати довољно хране и шта конкрено могу да учине надлежни у држави да се поправи стање у пољопривреди, разговарали смо са Радованом Шеварлићем, аграрним економостом из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак.
Према попису пољопривреде, у Србији је у 2023. било 508.365 пољопривредних газдинстава или за 10 одсто мање у поређењу са подацима из анкете која је урађена у 2018. године. Смањење је евидентирано и у расположивом и коришћеном земљишту, сточном фонду (за око 20 одсто), као и радној снази (за 14 одсто). За разлику од пољопривредних газдинстава, број правних лица се повећао на 2.042, односно за 24 одсто. Просечна старост носиоца породичног пољопривредног газдинства је 60 година, док је сваки 11. носилац газдинстава млађи од 40 година. Просечно пољопривредно газдинство је у прошлој години обрађивало 6,4 хектара земље, гајило једно говече, пет свиња, три овце, 43 комада живине и имало три кошнице пчела.
Аграрни економиста Радован Шеварлић из ПССС Чачак каже да су први резултати пописа пољопривреде из 2023. године мање-више очекивани, ако се узме у обзир реална ситуација на терену, али и бројни проблеми са којима се наша пољопривреда годинама уназад суочава.
– Неке производње, пре свега, сточарска, почеле су да бележе пад још деведесетих година прошлог века. Нашу пољопривредну производњу прати све евидентнији недостатак радне снаге. Сезонску радну снагу је у већини случајева још увек могуће обезбедити, али када је реч о породичним пољопривредним газдинставима, присутна је и даље тенденција смањења њиховог броја. Са друге стране, имамо и тренд раста броја газдинстава која се појављују у својству предузетника и правних лица, јер постоје субвенције које су намењене таквој категорији корисника који се баве истовремено и неком врстом прераде и имају склопљене уговоре са откупљивачима пољопривредних производа или трговачким ланцима. Такође, објављени подаци показују да је дошло и до благог повећања величине поседа код одређеног броја пољопривредника и то је тенденција која ће бити присутна и у наредном периоду паралелно са трендом смањења броја породичних пољопривредних газдинстава. Према нашем броју становника и даље имамо јако велики број пољопривредних газдинстава , међу којима је највише оних која нису одржива. Управо због тога, са сигрношћу можемо рећи да ће се њихов број у наредном периоду и даље смањивати, али паралелно са укрупњавањем поседа и производње, што је такође неминовно – објашњава Шеварлић.
СТОЧАРСТВО У ОЗБИЉНОЈ КРИЗИ
Објављени подаци пописа показују да је сточарска производња у озбиљној кризи. Према претходном попису из 2012, у сточном фонду Србије било је 908.102 грла говеда, а према прошлогодишњем попису 725.408. За разлику од 2012. године, када је наша земља имала 3.407.318 свиња, у прошлогодишњем попису их је евидентирано 2.263.705. Нешто мањи пад производње је забележен код оваца, а смањена је и производња живине.
– Када је реч о говедарској производњи, објављени подаци говоре о драматичном паду броја грла. Ипак, у поређењу са неким претходним периодима, побољшана технологија производње је бар мало умањила негативне последице смањења броја говеда, али је остао видно изражен проблем у тову јунади, јер сточари нису могли да обезбеде довољан број товних грла. Слична је ситуација и у свињарству, где је сасвим евидентно да се број грла смањује, јер овај обим производње не може да подмири неке домаће потребе, пре свега, када је реч о прасићима. У наредном периоду ће сигурно доћи до укрупњавања производње, а упоредо са тим и смањења броја газдинстава. Држава ће кроз политику расподеле субвенција морати да препозна та велика сточарска газдинства која имају потенцијал да увећају производњу и да их ,можда, више финансира, како бисмо обезбедили довољано обимну производњу која може да подмири потребе домаћег тржишта – истиче наш саговорник.
Пад сточарске производње био сасвим неизбежан, каже Шеварлић, јер су цене меса и млека у претходном периоду, све од деведесетих година прошлог века, па до данашњих дана, биле јако ниске, што је ту производњу чинило све теже одрживом. Без обзира што је држава у последњем периоду препознала интерес да појача субвенције у сточарској производњи, није дошло до неког видљивијег помака на боље, првенствено због ниских цена сточарских производа.
СРБИЈА ЋЕ ИМАТИ ДОВОЉНО ХРАНЕ
Иначе, ако се изузме сточарство, Србија неће бити гладна, јер има велике вишкове у ратарској, повртарској и воћарској производњи. То потврђују и добри резултати извоза пољопривредних производа, који се, из године у годину, остварују са све већим уделом.
– Због недостатка радне снаге и укрупњавања производње, и у чачанском крају се може уочити да се све већи број пољопривредника окреће ка набавци савремене механизације која им много олакшава производњу. Они, који су опстали у сточарској производњи, све више ће улагати у објекте и механизацију, како би могли да повећају своје фарме и остваре већи профит.
Велики хендикеп за нашу пољопривреду је и просечна старост пољопривредника, која је због ранијег тренда појачаних миграција становништва из сеоских средина бивала све већа. Према новим подацима пописа, просечна старост носилаца породичног пољопривредног газдинства је 60 година, док је сваки 11. носилац газдинстава млађи од 40 година.
Шеварлић истиче да се депопулација села и даље наставља, јер се млади људи који би требало да постану носиоци пољопривредних газдинстава данас лакше запошљавају у привреди, што пре десетак или 15 година није било толико изражено.
В. С.
Легенда: Радован Шеварлић, саветодавац ПССС Чачак
