Десет дана друштво живи у цунамију непотребних информација о нестанку двогодишње Данке Илић, истиче за РТС психолог Ана Мирковић.
Објашњава да медији и таблоди подилазе људској потреби за пикантеријама, и да се они који су ширили теорије завере нису запитали како се осећају трудна мама и тата несталог детета. Потребно је да преиспитамо на каквим вредностима градимо друштво, сматра Мирковићева.
Целу Србију потресла је вест о смрти двогодишње Данке Илић. Иако је потрага за девојчицом трајала десет дана, изгледа да друштво није било спремно на такву вест.
Како Европа трага за несталом децом
Белгија има посебно трауматично искуство са несталом децом – случај шест несталих девојчица средином деведесет година, који се за већину њих трачно завршио, довео је до реформе полиције и истражних органа.
После ове кризе, настала је и организација Child in Focus (Дете у фокусу), која се више од две деценије бави проблемима нестале и сексуално злостављане деце.Фондација ради на комплементаран начин са полицијом, а у кризним ситуацијама је мост између родитеља и полиције.У Европи годишње нестане око 250.000 деце, а у Белгији између 1.500 или 1.800, што је око пет случајева дневно. У више од 90 одсто случајева, реч је о бекствима од куће која се позитивно реше у року од недељу дана.
Ана Мирковић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекла је да земља ноћас није спавала после вести о убиству девојчице, јер су се сви надали да је жива.“Нисам кликтала на грозне наслове портала и читала теорије завере. Трудила сам се да себе не контаминирам непотребним вестима јер, сматрам, то нису вести. Десет дана друштво живи у цунамију непотребних информација, а сви смо гајили једну наду – да је девојчица жива. Све нас је можда обрадовала вест да је виђена у Бечу“, прича Мирковићева.
Са једне стране, каже, грађани су се емпатисали са породицом, али са друге било је и оних који су ширили теорије завере на друштвеним мрежама.
Лекције из „Рибникара“
Ана Мирковић сматра и да ништа није научено из трагедија које су се догодиле у ОШ „Владислав Рибникар“ и у Младеновцу и Орашју, од којих је прошло готово годину дана.
„Трећи мај је показао да ми, као друштво, немамо потенцијал и капацитет да се суочимо и кажемо – хајде да видимо где смо погрешили и шта можемо да урадимо боље. То је индивидуални процес који се свакодневно одвија у свакоме од нас. Морали смо да се зауставимо и преиспитамо на којим вредностима градимо друштво“, наводи Мирковићева.
Поплава лажних вести
Наглашава да је друштво постало преосетљиво на информације, јер се брзо дешавају лоше ствари, попут недавног убиства у затвору, које немамо ни времена да обрадимо.
Емпатија је део интелигенције
„Нестала је девојчица и те вечери нико није спавао. Као мама сам се питала где се налази, да ли јој је хладно, да ли се боји, како је њеној мами. Таблоиди су већ сутрадан имали гомилу информација, портали су били преплављени лажним вестима, оптуживали смо једну породицу која се носи са тако страшним губитком“, указује Мирковићева.
Психолог објашњава да се у медијима подилази људској потреби да добије нове пикантерије и детаље, као и да већина трага за оним шта суштински у себи носи.“Људи који верују да добро мора победити, шириће оптимизам и позитивне вести. Показује се, нажалост, да бучнија већина тражи нешто ружно у људима – да су зли, подозриви, у интересним заједницима“, каже Мирковићева и додаје да они који су ширили теорију да је породица крива, нису запитали како се трудна мама и тата девојчице осећају.Истиче да је емпатија део емоционалне интелигенције, која подразумева да разумемо своје као и туђе емоције.“
Људи који су делили грозне вести таблоида, немају емоционалну интелигенцију. Када су несрећни, заправо траже туђу несрећу која је већа, да би компензовали своју. Страшно се бојим да наше друштво не постане друштво неемпатичних“, закључује психолог Ана Мирковић.
Извор: РТС
